Правда

У једном тренутку се на ветрометини нашао сам Александар Вучић, да би, како се ситуација развијала, на удар дошла Кори Удовички. И то на удар својих колега, Небојше Стефановића и Александра Вулина, који се окренуо и против Ивице Дачића. Онда се социјалистички део владе, то јест Дачић и Александар Антић (мада је и Вулин социјалиста, али ближи напредњачком премијеру) окренуо против либералне Кори Удовички, да би министар војни Братислав Гашић, и то пошто је премијер објавио примирје, решио да се дистанцира од „проказане” колегинице и заузме положај у сали за састанке што даље од ње. Гласање Зоране Михајловић о Сребреници На све то, Владимир Ђукановић јавно прозива и сумњичи страначку колегиницу Зорану Михајловић због тога што се она у свему овоме држи по страни, иако иначе, како примећује Ђукановић, не пропушта прилику да се слика. Говорећи јуче о затегнутим односима у влади за ТВ Б 92 Кори Удовички, потпредседница и министарка за државну управу и локалну самоуправу, рекла је да је најбоље да одговори на Вулинову реченицу да се не може играти за Звезду, а навијати за Партизан: „Ја сам само за добар фудбал. Лично не навијам – ни у спорту ни у овој причи, али у правној држави морате да препознате шта је најбоље. Само су квалитет и правила фудбала оно што је важно.” Сличних „игара” било је и раније, али се правила нису много поштовала. Као, на пример, да се не износи у јавност како ко гласа на седницама владе. Због тога је потпредседница Михајловићева „извиждана” у јавности када је до медија летос процурело да једино она није била против британске резолуције о Сребреници у УН (чије су доношење спречили Руси), а једна од спекулација о извору те информације гласила је чак да је то она „пустила”. Коме све смета Дачић И почетком септембра у афери названој „Банана”, а опет је реч о прислушкивању, дошло се до питања ванредних избора. Објављени су снимци сусрета од пре неколико година садашњег првог потпредседника владе и шефа дипломатије Ивице Дачића и Родољуба Радуловића, званог Миша Банана, који је у бекству, а осуђен је као члан нарко-клана Дарка Шарића. Тада се на Дачића сручио гнев министра полиције Небојше Стефановић и Зоране Михајловић, који су били предводници идеје да се социјалисти, на челу са Дачићем, „пусте низ воду”. Та подигнута прашина слегла се за недељу дана. У том случају, међутим, могао је да ликује министар рада и председник Покрета социјалиста Александар Вулин, будући да је десетак дана раније, из чиста мира, поручио да социјалисти нису потребни Вучићу. Због тога се између ПС-а и СПС-а повео мали вебални рат, а пошто је Дачић узвратио да Вучићу није потребан ни Вулин, сложили су се – и на томе се завршило. Вучићева влада, формирана 27. априла прошле године, није имала дуге периоде мира и међусобне слоге. Агилна Зорана Михајловић у јуну је већ „оплела” и по Дачићу, изражавајући сумњу да је могао успешно да води МУП у претходној влади, у којој је био и премијер, али јој он није остао дужан: „Она (Михајловићева) треба да се определи – или смо заједно у влади или нисмо.” Било је то у време када функционер СПС-а Бранко Ружић није довољно срчано бранио владу у емисији „Утисак недеље”. Због тога је Вучић на седници владе рекао Дачићу да „сам са собом одлучи да ли ће његов СПС бити део владајуће коалиције или ће прећи у опозицију”. У августу прошле године Небојша Стефановић је јавно поручио Вучићу да очекује да раскине сарадњу са социјалистима, пошто је Дачић дао неке „незгодне” изјаве медијима, због којих се после извињавао. Крајем септембра се потегло и питање обрачуна на суду, јер је функционер СНС-а Александар Јовичић изјавио да „Србији нема напретка док су окорели криминалци Ивица Дачић и Бранко Ружић у влади”, а поводом Дачићеве изјаве о подели Косова, у октобру је министарка без портфеља Јадранка Јоксимовић оценила да је министар спољних послова у сукобу са државном политиком. Свађа због закона о пореклу имовине У септембру је Зорана Михајловић спочитавала министру Антићу и директору „Србијагаса“ Душану Бајатовићу због тога што енергенти за зиму нису набављени на време, а Расим Љајић и Небојша Стефановић су се споречкали поводом извештаја полиције о скупу Муамера Зукорлића у Новом Пазару. Јануар ове године је био бременит темама везаним за свађе (и наводне свађе) у Немањиној, али и на релацији Немањина – Андрићев венац (председник републике). Тада се десила и она свађа на седници владе између Зоране Михајловић, Ивице Дачића и Велимира Илића, због закона о пореклу имовине. Вучић је тада био у Давосу. Мало пре тога је планула афера када је БИРН објавио да је било манипулација у вези са испумпавањем воде на копу „Тамнава“. Напредњаци су тада оптужили коалиционе партнере из СПС-а да не бране довољно приљежно премијера и владу, па је опет почело спекулисање да би то могло да значи избацивање СПС-а из владе. Афера „Хеликоптер“ У марту су већ увелико разматрани сценарији о реконструкцији владе, а сам премијер је понудио – четири. Један је да дође до промене коалиционих партнера, други да се промене неки министри из СНС-а, трећи је поразумевао промену „на челу владе”, а четврти да до краја године не буде никаквих промена. Тада је јасно рекао да министре Гашића и Лончара, који су прозивани због афере „Хеликоптер“ – не да. Вучић је предочио јавности да има доказе да се различити тајкунски лобији боре за промену власти у Србији, те да је утицај бизнисмена Мирослава Мишковића много озбиљнији него што је мислио. Михајловићева је у априлу напала своје претходнике у министарству грађевинарства и саобраћаја, Велимира Илића и Милутина Мркоњића, за јавашлук. Претходно је Илић коментарисао да се не ради много у њеном ресору.

Прочитајте још:НИКОЛИЋ ПРОТИВ ИЗБОРА: Односи са Вучићем нису бољи, јер се не виђамо!МИЛО УДАРИО НА ШАТОРЕ: Опозиција физички спречила растурање протеста

Извор: Политика (Б. Баковић)