Можеш ли ти, Радоване Ћурчићу да нас убедиш, да изађеш и кажеш: "Ја сам тај човек, ја сам онај који ће одвести репрезентацију Србије на Светско првенство у братској нам Русији 2018. године. Ја то могу и хоћу. Ово тврдим одговорно. Имам ауторитет, имам знање и умеће. Ја то могу." Можеш ли? Ко си ти? Водио си Јавор из Ивањице и Борац из Чачка, а онда си одједном постао репрезентативни селектор. Прво си преузео младе репрезентативце, стигао до полуфинала Европског првенства, а онда испао од Португала. И то те лансирало да будеш на челу сениорске екипе? Па зашто онда није могао Љубинко Друловић да буде селектор? Он је то исто Европско првенство освојио, у финалу победио тај исти Португал. Љубинко Друловић је био велико име и као играч. Играо је за Порто и Бенфику, био репрезентативац. Носи неки ауторитет. Али неком није одговарао. А какав ти ауторитет имаш? Твој највећи играчки домет био је играње за ОФК Београд. Без жеље да увредимо тај или било који други српски клуб. Истина, био си једне године најбољи стрелац Друге лиге Србије, групе Запад, као играч Јавора из Ивањице. Велика ствар. Кад би то ишта значило у тренерском послу, онда би Дарко Панчев данас био наследник сер Алекса Фергусона у Манчестеру. Ти си у фудбалским круговима непознати фудбалски тренер, тотални аутсајдер који се није ни прекалио нити показао довољно да би могао да преузме сениорску репрезентацију. Експеримент са тобом је драматично неуспео. На страну дрон и казна, и грешке Дика Адвоката, али шта је са преосталим утакмицама против Данске и Португала? Како си мислио са нова три пораза од њих да се пласираш било где? Отерали смо и Синишу Михајловића, иако се на крају испоставило да је, након серије пораза Хрвата, један гол, само један гол одлучио да "коцкасти" иду на Светско првенство у Бразил, а не ми. Можда баш онај гол који би вероватно постигао Сулејмани у силовитом продору да га Шимунић није крвнички оборио. Тај црвени картон се, како се испоставило, исплатио репрезентацији Хрватске. Ти си Ћурчићу био, не бод или гол, него иха-хај далеко чак и од баража, а о директном пласману да не говоримо. И сада нам Саво Милошевић поручује: "Не брините, нећемо мењати селектора. Он остаје и за наредне квалификације". А нас све одреда срчка хоће да стрефи. Како бре да не мењате?!! Ало, бре!!! После оваквог дебакла! И понижења репрезентације у којој играју најскупљи играчи! Па како сте уопште могли поставити Ћурчића?!!! Па је л` може он да буде ауторитет играчима које тренира један Мурињо, један Пелегрини, један Клоп...?!!! Можеш ли, Ћурчићу, бити ауторитет тим играчима? Ало, има ли овде памети!! Зато Ћурчићу, ако ти је стало до репрезентације Србије, поднеси оставку! Спусти се на земљу, јер ти ниси дорастао великим тренерима, ниси чак играо ни у великим клубовима, не знаш шта је то. А сви твоји играчи у репрезентацији знају. Нису те тренирали велики тренери, нису могао од њих да учиш и научиш. Ко зна, можда ћеш једнога лепог дана бити добар тренер. Али немој да експериментишемо. Реално, ни Фарска острва те не би бирала за селектора. Према томе, вежбај се на малим клубовима, немој да се учиш на репрезентацији Србије. Буди одговоран према Србији и - иди. Повуци се. То би био једини частан потез. И још нешто. Кад ти одеш, а мораш отићи, немој неко из Фудбалског савеза опет да нам изводи експерименте, да нам Томислав Караџић поставља послушнике.
Хоћемо, бре, тренера, хоћемо величину, хоћемо ауторитет за наше репрезентативце! Хоћемо, бре, у Русију 2018. године!Прочитајте још:
Извор: Правда/Н. Б.