Правда

Највећи раст запослености, ако је реч о броју радника, од јула прошле до јула ове године забележен је у прерађивачкој индустрији. Званично пријављених је за 6.712, односно 2,4 одсто више. У процентима, раст је највећи у услугама хране и смештаја - за 18 одсто или 3.665 радних књижица. Највише "отказа" пало је у здравстевној и социјалној заштити - 4.570. У процетнима пад је највећи у финансијским делатностима - 8,3 одсто, што је 2.910 бивших запослених. - У случају индустрије текстила, коже, обуће и одеће, која је део прерађивачке индустрије, раст није последица смањења рада на црно - објашњава Милорад Васиљевић, секретар овог удружења при Привредној комори Србије. - Држава није учинила превише по питању сузбијању "сиве" економије у овој делатности. До повећања запослености је дошло пре свега јер су две стране компаније у Суботици и Сомбору прошириле производњу. И домаће фирме које раде лон послове имале су већи ангажман, јер је порасла тражња из Аустрије и Немачке. Само месец раније, подаци су били знатно другачији. Налази анкете о радној снази су показивали да је у другом кварталу 2015. у односу на исти период прошле године запосленост порасла за чак 6,6 одсто што је 158.000 људи. Ово истраживање, додуше, у обзир узима и неформално запослене. - По тим подацима запосленост у образовању је била већа за 16 одсто, а у здравству за десет одсто - објашњава Александра Анић, сарадник Фондације за развој економске науке (ФРЕН). - По подацима надлежних министарстава у тим областима дошло чак до смањења запослености. То би онда значило да је отворен значајан број приватних ординација и школа, а то није реално. Када говоримо о већој запослености због смањења сиве економије, онда је то у грађевинарству. Ту имамо раст од 11,1 одсто. Одскаче, међутим, податак о расту у финансијским делатностима и делатностима осигурања. Број запослених је већи за 34,4 одсто, а бруто додата вредност је у том сектору имала скроман раст од свега 0,1 одсто. Подаци о формално запосленима у јулу, међутим, откривају да их је мање баш у областима у којима су подаци из анкете деловали неоубичајено. У структури запослених преовлађује прерађивачка индустрија која упошљава 21,4 одсто радника. У трговини ради 13,84 одсто, а у здравству и социјалној заштити 11,48 одсто запослених. Образовање ангажује десетину радне снаге, саобраћај и складиштење 6,42 одсто. У државној управи и обавезном социјалном осигурању ради 5,33 одсто укупно запослених или 71.514 људи.