Правда

Нацрт Закона о платама у јавном сектору предвидео је ограничење зарада на највише 155.000 динара, али је од овог правила изузео јавна предузећа и постављена лица. Најплаћенији људи у Србији тако ће и даље имати баснословна примања која иду и до 4.650 евра, колико је у августу исплаћено гувернеру Јоргованки Табаковић. - Изузета су јавна и комунална предузећа, али и сва постављена лица попут градоначелника, министара, гувернера, посланика и судија. Разлог је то што јавна предузећа нису у надлежности нашег министарства, већ Министарства привреде, док су изузети функционери посебна категорија за коју ће у 2016. бити донета нова правила - кажу у Министарству државне управе. Закон који ће ступити на снагу у 2016. тако ће заштитити и најплаћенијег државног функционера Душана Бајатовића, који прима плату у „Србијагасу“, „Југоросгасу“ и „Банатском двору“, али и гувернера који месечно зарађује више од 558.000 динара. На листи изузетих биће и Милан Кркобабић, директор „Пошта Србије“, те директори ЕПС и „Србијашума“. Биће заштићене и плате омбудсмана и повереника, што је разумљиво јер они контролишу власт, али питање је зашто се дозвољава да се уз њих шлепају и функционери попут директора јавних предузећа, од којих неки, као што је Бајатовић, примају неколико државних плата. На удару закона биће директори ПИО фонда и државних агенција, чије ће плате бити мање за пет до двадесетак хиљада динара. Директорки ПИО фонда Драгани Калиновић зарада ће бити мања за 8.000, а руководиоцу Агенције за осигурање депозита за око 15.000 динара.