Правда

На основу истраживања дошли су до закључка да је покров произведен у Индији и да је прешао велики пут: од Јерусалима преко Турске и Француске, да би коначно завршио у Торину (Италија). "Овде извештавамо о главним открићима до којих смо дошли на основу анализе ДНК добијеног из честица прашине које су извучене се делова отиска тела и бочне ивице коришћене за радиоугљенично датирање", написао је др Ђани Баркача, професор генетике биљака на Универзитету у Падови. Како наводи RealClearScience.com, научници су открили низ група биљака које расту у Средоземљу, међу којима су детелина, преслица, цикорија и љуљ, док су за неке биљке установили да потичу са Блиског истока, из Азије и обе Америке. "Међу врстама биљака из Новог света, вредан помена је багрем, који расте на Апалачким планинама на истоку САД", наводе научници. "Осим тога, идентификовали смо врсте биљака које се гаје и уобичајене су у многим пољопривредним системима Старог света, укључујући и цикорију, хмељ, краставац и винову лозу." Нова сазнања, објављена у часопису "Scientific Reports", наводе на закључак да је покров можда произведен у Индији, а да је платно након тога путовало по свету и долазило у додир с верницима широм планете, пре него што је доспело у Италију. Друга претпоставка је да је покров израђен у средњовековној Европи и да су људи из целог света долазили да га виде и тако га контаминирали својим генетским материјалом. Претходник папе Фрање папа Бенедикт XVI описао је покров као икону “исписану крвљу” човека разапетог на крсту. Бенедикт је такође тврдио да постоји “потпуна сагласност са оним што јеванђеља говоре о Исусу”. Упркос томе, наставља се жучна расправа о аутентичности Торинског покрова, на коме се налази отисак човека који као да је био разапет на крсту. На њему се виде задња и предња страна тела човека с брадом и рукама прекрштеним на грудима. Ту је и нешто што личи на трагове крви која је истекла из рана на зглобовима, стопалима и бочној страни тела. У најновијем истраживању научници га уписују као човека који је"доживео физичку трауму на начин који одговара разапињању на крст после пребијања, бичевања и крунисања трњем". Године 1998. радиоугљеничним датирањем утврђено је да је покров потиче с краја 13. века, што поткрепљује тврдње оних који кажу да је реч о средњовековном фалсификату. Међутим, он је и даље обавијен велом мистерије, делимично због чињенице да научници до сада нису успели да утврде како је слика тачно настала. Покров дуг 4,3 метра био је приказан на изложби у Торину од априла до јуна ове године, а пре тога је последњи пут приказан у јавности 2010. године. Ланено платно, за које неки верују да је у њега било увијено тело мртвог Исуса Христа, више од 500 година заокупља пажњу историчара, црквених поглавара, скептика и католика. Међутим, не постоје историјски документи о покрову који потичу из периода пре 14. века. Неки тврде да је покров из Лиреа (Француска) био дело фалсификатора и убице који је признао злочин. Од 15. века сачувани су документи о историјату покрова. Године 1532. покров, који је чуван у капели у Шамберију, престоници региона Савоја, оштећен је у пожару. Кап отопљеног сребра са ковчега произвела је симетрични отисак кроз слојеве пресавијеног покрова, а Сиромашне сестре кларисе покушале су да поправе штету помоћу закрпа. Године 1578. Емануел Филибер, војвода од Савоје, наредио је да се покров из Шамберија пренесе у Торино, где се и данас налази. Међу онима који су били опчињени покровом биле су и многе озлоглашене личности. Нацистички диктатор Адолф Хитлер је, наводно, намеравао да га украде како би могао да га користи приликом обреда црне магије. У мају 2010, пет година након што је постао папа, Бенедикт XVI, одобрио је излагање покрова, први пут после 2000. године.