Правда

У школском речнику аутора Џевада Јахића реч „ђикан“ тумачи се као „сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког порекла који је генетски четник“. Као пример се наводи реченица: "Поклаше нас ђикани". Тумачење речи „балванград“ пежоративно је представљено за насеља попут Сокоца, Хан Пијеска, Пала и Рогатице, а придев „балванградски“ користи се за менталитет. Тако се описује као „сиров, динарски, углавном онај православни рурални у Босни“, а као пример подругљивог коришћења наводе се примери „балванградски интелектуалци“ или „балванградска револуција“, уз додатак у загради - Караџићи, Остојићи, Младићи и слично. У речнику нема речи „усташа“, а „четник“ није представљен као припадник покрета већ „српске војске која је кроз историју починила велике злочине над бошњачким становништвом“, а „четникуша“ је „припадница српске војске“, али и „Српкиња у Босни склона националној мржњи и нетрпељивости“, преноси "Еуро Блиц". Док је у Речнику српског језика реч „џихад“ представљена као исламски јерски рат против муслимана, у Школском речнику босанског језика то је „рат за одбрану вере“. За Алаџу, џамију у Фочи, аутор за пример даје реченицу: „Врхунац четничкога дивљаштва и катунскога примитивизма је рушење Алаџе у Фочи.“ За реч „гранатирати“ пример је реченица: „Четници су гранатирали читаву Босну, мучки, злочиначки, да томе злочину нема премца у новијој историји“, а пример за ријеч клати је „четници кољу“. Мирјана Влаисављевић, професор на катедри за српски језик на бањалучком Филозофском факултету, каже да се „речник не прави преко кољена“, већ да у његовом раду учествују бројни сарадници, који су навероватније добили смјернице за овакво дефинисање речника. "Овако отровно штиво, са ратно-хушкачком реториком, годи само отровном уху. Сигурна сам да бошњачки народ ово није заслужио, а питам се где би стигли када би и Срби на овакав начин написали школски речник", каже Влаисављевићева. Лингвиста Милош Ковачевић изјавио је да овакав речник показује да се у школству на систематски начин шири мржња. "Ово што ради ДЖевад Јахић још је горе, јер уместо одредница које подразумевају лексичко или денотативно значење он наводи конотативно и лично, којим хоће да поједине речи преведе на колективно национално бошњачко значење", рекао је Ковачевић, преноси Срна. Према његовим ријечима, говорити о појединим појмовима и везивати их за Србе на тај начин заправо значи изазивати мржњу према њима и не жељети их ни као комшије, а камоли у истој држави. "Ако се то на тај начин прави, а познато је како је забрањен Московљевићев речник због само једне дефиниције Хрвата и усташа, онда се заправо треба запитати зашто власти на нивоу БиХ траже неку врсту заједничког образовног система у којем би се распиривала мржња, уместо да се говори о научним ставовима", рекао је Ковачевић. Он је додао да се у недостатку лингвистичких или научних аргумената мора прибегавати негативно емоционалном, при чему се на бошњачкој страни испољава негативна емпатија, посебно у ексклузивним публикацијама које су, како је навео, више намењене мржњи према Србима него љубави према властитом народу. Школски речник користи се у ФБиХ, али и у школама у РС које имају националну групу предмета по плану и програму Унско-санског, Тузланског и Средњобосанског кантона. Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић подсећа да су се представници ентитетских министарстава просвете још пре десетак година договорили да ће избацити из литературе увредљиве садржаје, што је РС и учинила.