Правда

Европска унија и лидери балканских земаља договорили су касно синоћ у Бриселу план у 17 тачака за заједничко решавање послова око великог прилива избеглица преко Балканског полуострва, саопштила је рано јутрос Европска комисија, а пренео Ројтерс. Циљ је да се, преноси АП, успори кретање десетина хиљада миграната. Од важнијих мера је, пише Ројтерс, да се у Грчкој повећају прихватни капацитети за 30.000 места до краја године, а Агенција за избеглице Уједињених нација (УНХЦР) обезбедиће у Грчкој још 20.000 места. Поред тога, настојаће се да се створи додатни капацитет за прихват 50.000 људи у земљама северно од Грчке, што значи укупно 100.000 дуж западне балканске руте и Грчке. Предвиђена је подршка пограничне агенције ЕУ – Фронтекса, на граници између Бугарске и Турске, као и да се установе задужења Фронтекса на спољним копненим границама између Грчке и Македоније, као и између Грчке и Албаније, са фокусом на контролу прелаза и регистровање избеглица које нису регистроване у Грчкој. Договорено је и да ће се, у сарадњи са Фронтексом, детектовати нерегуларни гранични прелази и помоћи регистрација миграната и узимање отисака прстију у Хрватској. Једна од мера је уздржавање од олакшавања кретања миграната на границу друге земље. У саопштењу је наведено да није прихватљиво да се избеглице "пребацују" другој земљи.

Ангажовање још 400 полицајаца у Словенији

Међу мерама је и ангажовање још 400 полицајаца у року од једне недеље, у Словенији, као и појачање напора да се олакша повратак миграната којима не треба међународна заштита и појача сарадња на репатријацији са Авганистаном, Бангладешом, Ираком и Пакистаном. На виши ниво подићи ће се заједничка поморска операција "Посејдон" у Грчкој, посебно присуство пограничне агенције ЕУ Фронтекс у Егејском мору и знатно појачати подршка Фронтекса у Грчкој код регистровања миграната и узимања отисака прстију. Даље, треба установити контактне тачке за дневну размену информација које се тичу кретања миграната, размењивати информације о кретању и броју избеглица који се крећу. У ту размену података биће укључени Фронтекс, као и канцеларија ЕУ за азил ЕСАО. Предвиђено је да се контактирају финансијске институције, укључујући Европску инвестициону банку, Европску банку за обнову и развој, с циљем да се омогуће финансије за прихват избеглица. Мере предвиђају да се унапреди сарадња полиције и правосудних органа против кријумчара људи, ангажовање Европола и Интерпола у операцијама на западнобалканској рути. Жан-Клод Јункер и Ангела Меркел оценили су да су у Бриселу утврђене прве краткорочне мере за решавање мигрантске кризе у Европи, али да је битно дугорочно одстранити њене корене. Први човек Европске комисије додао је да се Грчка обавезала да отвори довољно прихватних центара за смештај 30.000 избеглица до краја године. Лидери су се обавезали да ће обезбедити привремена склоништа, храну, здравствену заштиту и адекватне санитарне услове. "Једини начин да се ситуација стави под контролу јесте успорити прилив миграната. Политика слања људи у суседне државе мора престати. Желим да будем јасан: Мигранти се морају регистровати, а ако тога нема, нема ни њихових права. Сви учесници самита су се сагласили пре свега да деле информације о протоку миграната, а као друго, да се уздрже од предузимања једностраних одлука", рекао је Јункер после самита.

Меркелова похвалила Србију

На завршној конференцији за новинаре, немачка канцеларка је нагласила позитиван допринос Србије и других земаља Западног Балкана. "Земље које су учествовале на овом самиту, међу којима су и три нечланице Европске уније, све су показале одговорност. Она се одражава кроз стварање 50.000 места за прихват, што гарантује хумани третман избеглица и боље управљање мигрантском кризом. Али, наравно, то не решава цео проблем већ је само њихов допринос", напоменула је Меркелова. Немачка канцеларка је рекла да је циљ састанка био ублажавање патњи избеглица дуж такозване балканске руте. "Сви смо обавезни да поштујемо хуманитарне, људске вредности, јер смо потписали Женевску конвенцију о избеглицама, али слике које смо видели последњих дана не одговарају тим вредностима. Мигрантска криза је један од највећих лакмус тестова са којим се Европа икада суочила", истакла је Меркелова. Српски премијер Александар Вучић поручио је у паузи јучерашњег самита да ће Србија учинити све да са мигрантима поступа хумано, али да неће пристати да буде тампон-зона. Једна од земаља која је прихватила највише избеглица јесте Аустрија чији канцелар Вернер Фајман је затражио бољу координацију међу земљама чланицама. "Аустрија, Немачка, Шведска и Холандија нису у позицији да саме превладају ову кризу. Потребна је заштита спољних граница Европске уније, расподела миграната у Европи, потребни су прихватни центри који функционишу. Овај самит је стога значајан, мораћемо да радимо заједно како би све то било на снази", каже Фајман. Словеначки премијер Миро Церар каже да постоји страх међу европским лидерима да би Аустрија и Немачка могле затворити своје границе. "Тај потез би довео до домино ефекта, што би представљало катастрофу, како за Европу тако и за Европску унију. Наравно, немачка канцеларка је рекла да њена земља нема таквих намера. Обавештени смо и да би преговори са Турском наредних недеља могли бити успешни", рекао је Церар. Високи комесар Уједињених нација за избеглице Антонио Гутереш, који је такође учествовао на самиту, нагласио је да је веома забринут због предстојеће зиме и да је од виталне важности да Европа остане континент азила. "То није питање избора него обавеза, али они који не испуњавају услове за азил морају бити враћени у земљу порекла", рекао је Гутереш и указао на то да се приликом реадмисије мора водити рачуна да се то чини уз пуно поштовања права на људско достојанство.

Прочитајте још:AЛЕПО ГОРИ: Сиријска војска пробила линије терориста, они одговорили „тепихом“ бомби (ВИДЕО)План пет нација за решење сиријске кризе

Извор: РТС