Правда

Ово земљиште недалеко од Вршца било је у власништву државе, а користио га је државни произвођач детелине „Алфа Протеин“. „Алфа Протеин“ је приватизован 2003. године када га је на аукцији купио директор предузећа Срђан Гајић. У то време, Синиша Мали радио је у Агенцији за приватизацију као директор Центра за тендере и био је задужен за продају великих државних предузећа. Након приватизације, Гајић је незаконито поклонио десет хектара државног земљишта које је користио „Алфа Протеин“ приватној фирми „Compost Group“. Ова фирма је тада, према истраживању КРИК-а, била у вечинском власништву оца Синише Малог, Борислава, и његових пословних партнера. Земљу, према судским списима, никада нису платили. „Алфа Протеин“ је затим отишао у стечај. Радници су против Гајића поднели кривичну пријаву, а тужилаштво у Вршцу га је оптужило за злоупотребу овлашћења у привреди јер је незаконито пребацио државно земљиште на компанију породице Мали. Гајић је правоснажно осуђен у фебруару ове године на две године условне казне. Умешаност градоначелникове породице није испитана. Земљу су искористили да покрену производњу компоста – органске материје која се користи за узгајање шампињона. Породица је, у међувремену, власништво над земљом сакрила иза офшор компаније са Британских Девичанских Острва – „Alessio Investment Ltd.“ Отац Борислав основао је 2004. године компанију „Ferdi Genetics“. Та компанија била је већински власник „Compost Group“ на коју је уписано спорно земљиште. Крајем августа 2009. Борислав Мали пребацио је „Ferdi Genetics“ на свог сина Синишу који је заједно с фирмом постао и власник земље. Само десет дана касније, Синиша Мали продао је „Ferdi Genetics“ и земљу офшор фирми „Alessio Investment Ltd.“ за нешто више од пола милиона евра – пише у уговору. Директор фирме „Alessio Investment Ltd.“ у тренутку продаје био је управо Синиша Мали, откривају новинари КРИК-а и ОЦЦРП-а. Ова офшор компанија имала је представништво у Београду на адреси његовог стана, а директор представништва била је његова супруга, показује документација с Девичанских острва и српског пословног регистра АПР. Није познато да ли је Синиша Мали самом себи продао земљу за пола милиона евра или неком мистериозном купцу који се крије иза офшор компаније за коју он и његова супруга раде. Новинари КРИК-а упутили су му захтев за интервју, али до данас није одговорено из његове Службе за односе са јавношћу. Синиша Мали је радио у Агенцији за приватизацију до краја 2003. године. На то место поставила га је Демократска странка као младог економисту који је требало да омогући да приватизација највећих српских предузећа прође по закону. Након година проведених у приватном сектору, Мали је постао једна од најутицајнијих особа у држави пошто је Српска напредна странка (СНС) Александра Вучића формирала владу. У јануару 2013. године, постао је економски саветник Вучића задужен за послове са Уједињеним Арапским Емиратима, а у априлу 2014. године именован је за градоначелника Београда. Улога Синише Малог у присвајању 10 хектара земље „Алфа протеина“ никада није откривена јавности, а земљиште до данас није враћено држави. Градоначелников брат Предраг Мали такође је био укључен у овај посао – радио је као директор фирме „Ferdi Genetics“ од оснивања 2004. године, а касније и као директор „Compost Group“ од 2007. године. Новинари КРИК-а и ОЦЦРП-а дошли су и до банковног документа на којем се види да је Предраг Мали 2011. године на рачун „Compost Group“ уплатио 250.000 евра. Након што је њихов пословни партнер Срђан Гајић оптужен, градоначелников брат био је један од сведока на суђењу. Када се 9. фебруара 2012. године појавио у судници, Предраг је рекао да није био укључен у посао са земљом јер у то време није био директор нити власник „Compost Group“. Рекао је и да је „Ferdi Genetics“ (већински власник „Compost Group“) фирма „чији је једини власник мој брат Синиша Мали“. Предраг Мали открио је и да је „Compost Group“, пошто је постала власник земљишта, то земљиште и објекте користила као покриће за кредите узимане од државне Комерцијалне банке. Најмање 250.000 евра је узето од банке. Синиша Мали је, иначе, од јула 2013. до новембра 2014. био председник управног одбора Комерцијалне банке. Земљиште је и данас у власништву „Compost Group“, али је ова фирма променила власника. Од 2013. године власник је Ивица Ђолић. Он је тада откупио власништво од „Alessio Investment Ltd.“ Уговор је, са стране офшор компаније, потписао Синиша Мали јуна 2013, а у време када је био функционер. Није познато да ли је Синиша Мали Агенцији за борбу против корупције пријавио директорску позицију у офшор фирми, пошто је Агенција одбила да новинарима КРИК-а омогући увид у пријављене податке. Док је компанија „Compost Group“ пословала и зарађивала новац за породицу Мали, бивше државно предузеће „Алфа Протеин“, од кога је одузета земља, отишло је у стечај. Бивши директор „Алфа Протеина“ Лазар Мазманидис рекао је КРИК-у да је то предузеће некада било успешан произвођач луцерке коју је узгајало више него што је могло да извезе и прода. Он је запослио Срђана Гајића, који је дошао са препорукама. Мазманидис је рекао да Гајић није био предан радник. „Његова политика је била да прича, а не да ради“, каже Мазманидис. Након што је Мазманидис дао отказ 2001. године, Гајић је именован за директора „Алфа Протеина“. Почели су проблеми. Радници су се жалили да није организовао сејање детелине, да није сазивао скупштине акционара и да га није било брига шта синдикат мисли. Предузеће „Алфа Протеин“ отишло је у предстечај. Држава га је јула 2003. године дала на аукцију, а Гајић је, заједно са још два радника, купио предузеће за 18.000 евра. Гајић је незаконито пребацио државну земљу на „Compost Group“ две године пошто је приватизовао „Алфа протеин“, а након тога предузеће је отишло у стечај. Данас је у процесу затварања. Мали акционари иницирали су истрагу против Гајића и поднели кривичну пријаву 2008. године. Тужилаштво из Вршца подигло је оптужницу тек 2012. године. У покушају да се заштити, Гајић је фалсификовао документ којим је доказивао да је од „Compost Group“ примио милион динара за земљиште. Током судског поступка, откривено је да није плаћен никакав новац и да је Гајић „грубо повредио овлашћења у управљању имовином ’Алфа Протеин’“. На суђењу се бранио ћутањем. После дугог судског поступка осуђен је у мају 2014. године на две године условне казне. Поднео је жалбу, али је пресуда потврђена у фебруару ове године пред Вишим судом у Панчеву. Против Гајића водио се још један поступак за кршење пореских закона. У том случају, према информацијама КРИК-а, осуђен је 2008. године на три месеца условне казне. Пре недељу дана, КРИК је објавио да је градоначелник Синиша Мали као директор две офшор компаније у Бугарској купио 23 стана и један на своје име. Апаратмани су купљени од Срђана Дабића који је 2003. године као директор руског „Лукоила“ сарађивао са Синишом Малим у приватизацији бензинских пумпи „Беопетрол“. Савет за борбу против корупције тврди да је држава приликом ове приватизације оштећена. Станови су купљени преко офшор фирми „Brigham Holding & Finance Inc.“ и „Etham Invest & Finance Corp.“, регистрованих на Девичанским острвима. Обе компаније, као и „Alessio Investment Ltd.“, основане су код тамошње агенције за регистрацију фирми „Trident trust company (B.V.I.) Limited“. До данас јавности није речено ко стоји иза ових офшор структура. Агенција за борбу против корупције покренула је поступак да утврди да ли је Мали пријавио све своје директорске позиције, а премијер Вучић обећао је јавности да ће случај бити испитан до краја.