Премијер Србије Александар Вучић дао је интервју немачком дневном листу Ханделсблат у коме су главне теме биле мигрантска криза, очекивања Србије од ЕУ и Немачке, али и приоритети Вучићеве политике у односу са европским државама и унутрашња питања Србије.
"Зграда Министарства одбране уништена у НАТО-нападу у Београду и дан-данас подсећа на рат на Балкану 1990-тих година. Одмах иза угла влада некада агресивни националиста Александар Вучић", пише у данашњем штампаном издању Ханделсблата, додајући да се "национално-конзервативни политичар се данас представља као проевропски настројен политичар коме су економски интереси у првом плану." "Управо се вратио са отварања важног моста између Србије и Босне и Херцеговине. У гојзерицама, помало уморан после једноипочасовне вожње аутомобилом, Вучић је сео у полукружној просторији за преговоре седишта владе", наводи лист у уводу интервјуа са српским премијером.
Господине премијеру, Србија је централна земља на Балканској рути миграната. Да ли ће проблем избеглица утицати на економски опоравак ваше земље? - Настављамо курсом опоравка. Почетком новембра Комисија ЕУ ће саопштити да ће српски бруто друштвени производ ове године порасти за 0,7 одсто. То је боље од досадашњих процена. Не видим да избеглице негативно утичу на нашу привреду.
Али, ситуација са мигрантима, који са Истока, преко Србије, иду на Запад није једноставна, зар не? - У Србији нема нервозе у опхођењу према избеглицама, као што можемо приметити у другим земљама региона. При том је у нашу земљу дошло двоструко више миграната него, на пример, у Мађарску и Хрватску. Данас имамо 12.500 избеглица у нашој земљи.
Пошто је Мађарска подигла ограду, избеглице иду преко Хрватске. - Независно од тога да ли ће Хрватска подићи ограду на граници са Србијом, моја влада неће подизати ограде на нашим државним границама - ово се односи и на границе са Бугарском и Македонијом.
Да ли сте се разочарали у неке земље? - Упознао сам многе политичаре који су желели да извуку капитал из ове избегличке кризе, а при том су се представљали као велики Европљани. Међутим, чим је доведена у питање њихова властита безбедност или њихова лагодна и пријатна ситуација, брзо су променили став.
Шта очекујете од ЕУ и Немачке? - Дивим се Немачкој и скандинавским земљама, али мрзим став неких актера у нашем региону. Свакодневно кукају и јадикују због великог броја миграната који пристижу на свом путу ка Западу. При том избеглице долазе само на два или четири дана. У Хрватској се задржавају мање од једног дана, у Македонији краће од осам сати.
У Немачкој је другачија ситуација. Тамо мигранти долазе да остану. - Тачно, за Немачку и Скандинавију избеглице несумњиво представљају проблем. Помоћ је потребна њима, а не нама.
Да поновим: Шта очекујете од ЕУ? - Схватамо с колико се великим тешкоћама Немачка и Шведска тренутно боре. Сада од ЕУ очекујемо међудржавно и свеобухватно решење. Кажем јасно и гласно да ни на који начин нећемо избегавати своје обавезе у решавању проблема са избеглицама. Даћемо све од себе, желимо да помогнемо и тиме покажемо да смо део Европе.
Да ли видите опасност од повећања панике у Југоисточној Европи због хрватске или мађарске политике безбедности и контроле граница? - Чак и ако националисти буду дизали панику, ми ћемо водити бригу о мигрантима. Ми смо једина земља на Балканској рути која никада није бацала сузавац на избеглице.
Хоће ли се навала избеглица смањити током зиме? - Број миграната ће се због временских услова - на пример, на путу преко мора до Грчке - привремено смањити. Међутим, за људе који беже због рата Европа остаје циљ како би могли боље да живе. То је потпуно разумљиво.
Канцеларка Ангела Меркел је изложена притисцима. Страхујете ли да би Немачка могла да затвори границе за избеглице? - Све очи су упрте у Немачку. Ојачана глобализацијом, Немачка данас, заједно са Аустријом, предводи Европу. Затварањем границе Немачка би упутила поруку да жели да се отараси свих нас. Не верујем у то. Ангела Меркел је истинска водећа личност у Европи. Сви ми чекамо на њене предлоге решења. Ја сам на страни госпође Меркел. Немачка и канцеларка много су дале Источној Европи, па и мојој земљи. Имамо много немачких инвеститора, који данас у Србији запошљавају 30.000 људи. То се не би десило без широкогруде подршке немачке владе. То нећемо заборавити.
Шта су ваши приоритети? - Мој циљ је да реформама дам подстицај привреди. На пример, морамо приватизовати више државних предузећа. Желимо да спустимо државни дефицит на мање од три одсто. Истовремено ширимо инфраструктуру бројним пројектима. До краја године ћемо потписати уговоре за читав низ грађевинских пројеката. Циљ ми је раст БДП-а за више од два одсто у наредној години.
Како Србија може постати привлачнија за стране инвеститоре? - Много тога смо већ променили набоље. На пример, прошле године смо Закон о раду учинили флексибилнијим. Осим тога, увели смо нови Закон о приватизацији и поједноставили издавање дозвола за грађевинске пројекте. Далеко од тога да сам задовољан. Морамо још интензивније радити на смањењу бирократије.
Није то, међутим, ваш једини проблем. Да подсетим, рецимо, на недостатак правне сигурности. - Реформе правосуђа биће главна тема наших разговора са Комисијом ЕУ у пролеће следеће године. Већа правна сигурност је веома важна за нас. Још једна тема је пореска консолидација. Наш државни дефицит је у међувремену под контролом. Због тога сам сигуран да је Србија на добром путу.
Прочитајте још:
А шта је са свеприсутном корупцијом? Да ли олигарси и даље владају Србијом? - Раније олигарси нису само владали привредом, већ и целокупним животима људи. Данас то више не чине. Они само воде успешна предузећа. Немају више утицаја на банке како би се домогли необезбеђених кредита. Веома сам поносан због тога што смо достигли висок ниво нулте толеранције према корупцији. Наш проблем је, међутим, што правосуђе и органи кривичног гоњења још не раде довољно ефикасно. Поступци трају и до 20 година, што је једноставно убитачно. После двадесет година више нема правде. Извор: Блиц
Слободан Антонић: Како је српски национализам срушио надстрешницу 
