16-01-2020 12:05 Свет Планета

У Русији то зову „проблем 2024“ – тада Владимиру Путину истиче други мандат заредом на месту председника. Сада је предложио корениту реформу Устава не би ли задржао моћ, коментарише новинар Роман Гончаренко.

Владимир Путин (Фото: Риа)

Од највише планине на Кавказу, до московског метроа – на јавним екранима у читавој Русији је у среду преношено обраћање Владимира Путина. Јасно је зашто је било важно да баш сви чују шта председник има да каже. У говору о стању нације он је најавио темељну уставну реформу која први пут скицира на који начин би Путин могао да задржи моћ и после 2024. године.

Било је то изненађење које су, додуше, већ дуже време чекали они који познају политичке прилике у Русији. Ово је политички земљотрес. Тај утисак појачава оставка комплетне Владе Димитрија Медведева неколико сати касније.

Русија нема времена за губљење, рекао је Путин. Очекивано је посветио добар део говора обећавајући социјалне поклоне који би требало да поспеше наталитет.

Хоће ли се Русија зближити са Немачком и ЕУ? То би било важно, с обзиром на тензије на Блиском истоку. Посета канцеларке руском председнику је корак у добром правцу, пише Јуриј Решето, уредник у московском студију ДW. (12.01.2020)

Две деценије Путина: Да ли је испунио обећања?

Но прави разлог за Путинову журбу је његова политичка судбина – спрема се да реши такозвани „проблем 2024“, како у Русији називају питање како ће Путин задржати моћ када му истекне текући председнички мандат. Јер, према Уставу, он после два шестогодишња мандата више не би могао да се кандидује.

Тако је шеф државе у обланде социјалних обећања увио намеру да из корена промени политички систем земље. То је типични Путин – рекао је да нема велике потребе да се мења Устав из 1993. године, али онда је предложио више важних промена. Реформу би требало да потврди народ, додао је, премда је избегао реч „референдум“. У Русији већ деценијама није било референдума.

Према Путиновом плану, убудуће би Дума, доњи дом парламента, требало да има више моћи те да бира премијера и владу. Сада је избор владе још у рукама председника. Очито Путин верује да ће Дума увек одлучивати како он жели. Рекао је да је већина партија „патриотска“, што у његовом речнику значи да су одане Кремљу. Па ипак, Русија не би требало да постане парламентарна република – то је експлицитно рекао.

Предложио је да убудуће председнички кандидати испуњавају строге критеријуме – морају иза себе имати најмање 25 година живота у Русији и не смеју имати држављанство ниједне друге земље. То би требало да елиминише опозиционе политичаре из егзила попут Михаила Ходорковског. И премијер и министри би морали да имају само руско држављанство како, према Путиновом виђењу, Запад не би могао да их уцењује.

На наставак конфронтација са Западом указује и Путинова намера да новим Уставом постави руске законе изнад међународног права.

Такав систем отвориће Путину две опције. Он би могао да постане премијер, као што је већ учинио између 2008. и 2012. године. Или да постане шеф Државног савета којем ће Уставом дати више овлашћења. То тело је сада више симболичног карактера, а окупља председника, гувернере и низ других функционера.

Како год, једно је сигурно: Путину не пада на памет да моћ преда неком другом.

За њега и Русију почиње политичка етапа са неизвесним исходом. Иако 2024. година делује далеко, Путин нема много времена. Следеће године су у Русији парламентарни избори и Путин до тада жели да има готову реформу. Још увек је чврсто у седлу и има добре изгледе да још много година кормилари судбином Русије.