Global Times: Кинези ће морати да се сучеле са Американцима у Јужном кинеском мору
Планета Издвојено Свет
Ако САД овакве провокације буду спроводиле као устаљену праксу, могуће је да ће Кина на острвима распоредити и своје борбене авионе. Kинези називају упад америчког брода УСС Ласен уобичајеном појавом је додатна провокација на већ дрско понашање САД против Кине у Јужном кинеском мору.
Кинеска војска (Фото: ЈуТјуб)
Ово само значи да се код острва које контролише званични Пекинг може очекивати појава још неколико америчких ратних бродова. Ако се то догоди Кина ће морати да убрза контрамере, а самим тим ће се ситуација погоршати по САД, пише угледни лист "Global Times". "Ако се овакве провокације наставе, . Пекинг би у том случају био приморан да по убрзаном поступку милитаризује спорна острва како би могао да се и војно супродстави Вашингтону у том региону", наводи ГТ. Према њиховим речима ако САД овакве провокације буду спроводиле као устаљену праксу, могуће је да ће Кина на острвима распоредити и своје борбене авионе. Кина је поновила да та острва служе у цивилне сврхе и да подржава економски развој целог подручја око Јужног кинеског мора. Кина нема намеру да милитаризује тај регион, али САД присиљавају Пекинг да ипак тако нешто и уради. Како даље пише "Global Times" амерички војни стратези су толико затуцани да не могу да сагледа велику слику већ негују илузију да могу да показују своју моћ тако што шаљу ратни брод у Јужно кинеско море. "Тешко је поверовати да ови кратковиди штребери не узимају у обзир да ће Кина одговорити, као да Пекинг нема карте на које може да игра. Вашингтон би требало да има у виду да није пожељно да Кина ова острва преиначи у своје испоставе како би се позабавила упадом америчких ратних бродова. Чак и у најгорем сценарију, ако Кина одлучи да милитаризује ова острва, шта би Америка могла да уради? Можда ће амерички председник Барак Обама имати све, све осим храбрости да води праву битку са Кином за ова мала острва", наводи Global Times. Лист наводи да би Американци требало да знају да када је у питању централни интерес Кине, да њихова намаера да сачувају стратешке интересе нема никакве шансе против намере Пекинга да сачува свој интегритет и суверенитет. "Након показивања мишића и хваљења впојном моћи на кинеском прагу, Вашингтон би требало да зна када да стане. Доста је било", закључио је лист.
Kинеска војна моћ
Требало би подсетити да је Кина почела са немилосрдном политиком потрошње за војни буџет која последње године износи од 12.2 одсто. Према званичним подацима Кина има војни буџет од 126 милијарди долара, али би незванично могао бити и већи. Величина кинеске војске је, па могло би се слободно рећи, застрашујуће велика. Наиме активних војника има 2.285.000 док резервне снаге броје 2.300.000 људи. Кина је, како се наводи, веома успешна у "крађи" осетљиве и модерне технологије попут њиховог скорог "интересовања" за Ф-35. Пре два дана десио се и инцидент између рускиих и америчких авиона код Корејског полуострва о чему више можете прочитати ОВДЕ.
