Правда

Дипломате су се састале у Бриселу како би разговарале о начинима за контролу прилива имиграната који долазе са Блиског искота преко балканских земаља. Предлог цивилне мисије укључен је у докуменат који је припремио Луксембург, носилац ротирајућег председништва Савета ЕУ. Документ тек треба да прође дискусију и још не представља званичан став, али ће морати да буде размотрен пре састанка министара правосуђа и унутрашњих послова ЕУ заказаног за 9. новембар. Луксембуршка влада предлажила је да "се мора узети у обзир грађанска мисија како би се прилагодили тренутној ситуацији на терену", али додатни детаљи нису обелодањени. Дипломате блиско упознате са дискусијом, кажу да би таква мисија била слична операцији Европске уније спроведеној 2005. за пружање подршке око управљања границом између Украјине и Молдавије. Таква мисија углавном укључује стручњаке за граничне контроле и полицијске званичнке из земаља ЕУ, а под надзором европске Службе за спољне послове. Предлог је стигао након хитног састанака одржаног у недељу на којем је присуствовало 11 лидера укључујући и три изван ЕУ. Тада је договрен акциони план у 17 тачака чији је циљ контрола протока избеглица дуж трасе западног Балкана. Међутим, земље су касније упозориле да ће им бити неопходна додтна помоћ око имплементације споразума. - Мере би требало спровести што је пре могуће уколико желимо да избегнемо трагедију - рекао је портпарол Комисије. Лидери су се на мини-самиту сложили да Грчка обезбеди прихватилишта за 30.000 избеглица до краја године и за додатних 20.000 уз помоћ међународних организација попут УНХЦР. Додатних 50.000 избеглица биће смештено на другим местима дуж руте западног Балкана. - Грчка је отпочела разговоре са УНХЦР око смештаја за 20.000 избеглица - рекао је европски званичник. Лидери су се такође договорили и да побољшају координацију између главних градова постављањем владиних контактних тачака у министарским канцеларијама како би расправљали о протоку имиграната и избегли слање избеглица преко граница без обавештавања комшијске земље. Ове контактне тачке су већ постављене и званичници су јуче поподне обавили видео-конференцију како би проценили напредак и покушали да постигну договор око тога у којим земљама ће се изградити објекти за пријем додатних 50.000 избеглица. Ипак, и поред обећања, до краја године обезбеђено је само 12.000 места. Словенија и Хрватска обавезале су се на 2.000 места, Србија 3.000 и Аустрија 5.000. Слованија додатно разматра увођење "техничких баријера" како би контролисала проток избеглица, рекла је Весна Гиоркос Жнидар, министарка унутрашњих послова. Она је додала и да Словенија не планира подизање било каквих ограда сличних онима на граници Србије и Мађарске. Аустрија је раније већ објавила да ће спровести "техничке баријере" на граници са Словенијом да би контролисала проток хиљада имиграната који дневно пређу на аустријску територију.