Правда

У Војном музеју у Београду отворена је изложба "Србија 1915", поводом стогодишњице комбинованог аустроугарско-немачког напада на Београд и Србију, који почео на данашњи дан, 6. октобра. Изложба је потресно сведочанство о херојском отпору гладне српске војске који је пружила далеко надмоћнијој сили ситих и добро опремљених Аустријанаца и Немаца, потпомогнутих Бугарима, традиционално расположеним за напад на Србију. Поставку, чији је аутор кустос Војног музеја Вук Обрадовић, чине опрема, оружје и фотографије српских војника, као и заплењено непријатељско оружје, ретка аустријска одликовања и фотографије немачко-аустријских зверстава у Србији. Србију је 1915. године, неколико месеци по почетку Првог светског рата у другој половини 1914. године, који је избио после сарајевског атентата, погодила катастрофална епидемија дизентерије, трбушног и пегавог тифуса. До маја 1915. разболело се 500.000 људи, а умрло је по 35.000 војника и ратних заробљеника, као и 100.000 цивила. Под командом немачког генерала Аугуста фон Макензена, Србију су напале комбиноване немачко-аустроугарске снаге, укупне снаге 298 батаљона, а историчари тврде да се на Србију тада обрушила сила од 600.000 војника. Аустријанци и Немци су 6. октобра 1915. године страховитим бомбардовањем почели напад на београдском, моравском и колубарском правцу, а Бугари су им се спремно придружили 13. и 14. октобра нападом ка Нишу и долинама Јужне Мораве и Вардара. Срби су се грчевито бранили, ишчекујући помоћ савезника која никада није стигла, да би крајем новембра почело повлачење преко Албаније и Црне Горе ка Јадранском мору. То је означило и почетак погибије укупно 72.000 војника и официра, који су страдали од напада албанских банди, глади и хладноће. Србија је у Првом светском рату пропорционално изгубила највише становништва од свих зараћених страна, односно 28 одсто укупног становништва или готово 1,3 милиона људи, а око 500.000 деце остало је без родитеља. Посебно потресан утисак на изложби оставља композиција фотографија коју чине слика старице са главом у рукама у готово празној кући у окупираној Србији, док је поред ње стоји фотографија немачких војника који се башкаре у српској цркви, а ту је група Аустријанаца који позирају ликујући над обешеним српским сељаком. Посетиоцу ове поставке на Калемегдану намеће се питање да ли су толике жртве биле вредне. Да ли је Србија за један век, све славећи велике победе, успела да проћерда баш све за шта су положени толики животи? Како је могуће да је тако лако заборављена сва патња хиљада непознатих јунака? Можда би нам светла будућност, која се стално обећава, била макар мало извеснија када би стигли до одговора на ова питања.

Прочитајте још:ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: На данашњи дан умрла је Милунка Савић, хероина Првог светског ратаЧетничком команданту забрањен улазак у Црну Гору

Извор: Мондо