„Да би признање неке државе било и међународно признато мора да постоји правни акт државе која је признаје као и касније поступање по њему, а није довољна само изјава. Али, и ако постоји акт по коме се не поступа, и то признање је спорно у формално–правном смислу“ објашњава дипломата у пензији Зоран Миливојевић.
Миливојевић каже да, да би нека држава била призната, мора да постоји процедура којом једна држава признаје неку другу, и та процедура мора да буде јасна и подразумева валидан правни папир.
“Ако тога нема, онда се то у формално- правном смислу не може сматрати признањем,“ објашњава он.
Државе које нису на тај начин поступиле, додаје он, сматрају се државама које нису признале Косово по међународном праву.
“У формално–правном смислу мора да постоји нота одређене државе која се званично уручи, у тој ноти јасно стоји изјава о о признању. Таква нота се упућује и држави која се признаје, али се са тим упознају и друге државе. У политичком смислу је релевантно како се то касније признање материјализује у стварности,“ објашњава наш саговорник.
Неке државе су изоставиле правну процедуру, наводи Миливојевић, која важи за признање, дакле, нема одлуке коју је влада те државе донела и из које произилази акт о признању.
“У случају Египта, у време када је Косово самопрогласило независност на власти су била Муслиманска браћа и они су изјавом признали Косово, али се нису тако касније понашали. И то је неки сигнал да се не ради о признању у пуном смислу. После формално–правног акта који је на снази следи понашање државе у складу са тим које то у политичком смислу потврђује. Отварају се амбасаде, граде се пуни билатерални односи, закључују се билатерални уговори, и тако даље. Ако све то изостане онда је то признање под знаком питања,“ објашњава Миливојевић.
Другим речима ако нема формално –правног акта онда се не може сматрати, наглашава саговорник Спутњика, да је дошло до признања у формално - правном смислу.
У периоду 2018/19 званично признање Косова повукло је 17 држава међу којима су Бурунди, Лесото, Сао Томе и Принципе, Суринам, Либерија, Папуа Нова Гвинеја, Комонвелт Доминика, Гренада, Гвинеја Бисао, Унија Комора, Соломонска острва, Мадагаскар и Палау…
Тако сада од 193 чланице Уједињених нација, 95 држава не признаје Косово, 93 признаје, док је пет поменутих држава у статусу уздржаних. Оман који није признао Косово ипак гласа у корист Косова.
А млада тзв. шефица дипломатије Мељиза Харадинај Стубла морала је након скандалозног снимка да поднесе оставку, погледајте ОВДЕ.
Извор: sputniknews.com
