Правда

"Са друге стране, Србија није упала у замку екстремног политичког деловања као што је то урадила Приштина. Србија је суочила међународну заједницу са аргументима и чињеницама, али је исто тако показала и бруталне размере уништавања наше баштине", наводи Дрецун. Сасвим је могуће да ће Косово и за две године поново покушати да добије чланство у Унеску, каже Дрецун, и додаје да за те две године много тога може да се промени. Указује да је главни циљ Косова да са мртве тачке покрене стицање пуноправног чланства у међународним организацијама и додаје да ће Косово настојати да постане члан и Интерпола и Савета Европе. Дрецун напомиње да Београд треба да настави да инсистира на томе да и Приштина на дневни ред стави питање баштине на КиМ. "Приштина није желела до сада да се то питање стави на дневни ред у дијалогу, јер је имала подршку да врши опструкцију. Мислила је да ће добити чланство у Унеску и да ће онда Србију ставити пред свршен чин", указује Дрецун. Ако Брисел и Вашингтон желе напредак у нормализацији односа, онда морају извршити притисак како би Пиштина почела рационално да се понаша, сматра Дрецун и додаје да процес рационализације односа мора да крене једним нормалним током. Истиче да је Србија само промишљеном и трезвеном реакцијом покупила симпатије и подршку међународне заједнице у ситуацији када је Приштина деловала тако да нас је суочавала са непредвидивим ситуацијама. На питање како коментарише реакције косовских лидера након одбијања Косова, Дрецун закључује да нема шта да очекује од оних који су уништавали српске светиње, а сада би да буду чувари баштине иако, како каже, још увек нису изашли изашли из униформе терористичке ОВК.