Правда

Овај закон ће, каже Пајтић, из темеља изменити и уништити војвођански и српски аграр, необновљиви ресурс једне земље. "Можете изградити нову фабрику или зграду, али не може да никне нова земља. Инститирамо на уклањању овог закона из процедуре Скупштине Србије. Земља се неће давати на аукцији нити лицитацијом, већ ће комисија министарства усвојити инвестициони план неког правног лица. Само што нису рекли имена тајкуна којима ће дати земљиште", навео је Пајтић. Како каже, квалитетна државна земља, која се претежно налази у Војводини, поделиће се партнерима премијера Србије Александра Вучића. "Када то учините, ви сте ставили тачку на будућност села, не у наредним деценијама, већ у наредних сто година. Када се уведе закуп на 30 година, генерације које живе од управо тог закупа неће имати од чега да живе. Само у Војводини око 50.000 људи живи од тога, а са законом ће им се све одузети и увести феудализација", каже Пајтић. Он је упитао да ли ће Влада Србије понудити радна места људима који неће имати од чега да живе, као и да ли ће то можда учинити "тајкуни". Како је закључио, Покрајинска влада ће искористити сва институционална и ванинституционална средства да примену овог закона спречи, а она укључују и уличне протесте уколико држава не усвоји амандмане покрајине. Ти амандмани биће у року од неколико дана састављени и послати у Београд. Потпредседник Покрајинске владе и секретар за пољопривреду Бранислав Богарошки каже да се месецима ради на спречавању усвајања овог закона, али су најспорније тачке ипак у процедури. Како наводи, закон иде на руку свима осим српским пољопривредним газдинствима, која деценијама живе и раде у Војводини, а око 80 одсто закупаца државне земље су управо они. Једно правно лице моћи да присвоји 30 одсто пољопривредног земљишта на територији једне локалне самоуправе, и то на основу директног договора са Министарством пољопривреде и без критеријума. "Њима се из руку одузима оно од чега живе и последице овог закона ће бити терање тих људи из села. Држава је раније рекла да не постоји интересовање за државно земљиште, што је ноторна неистина и све цифре то показују. Држава каже и да овиме штити мале пољопривреднике, али не видим како их то брани када ће најквалитетнију земљу дати приватницима, а остају ливаде и пашњаци. Постоји хиљаду и један разлог да се овај закон повуче пре него што се добар део од око 400.000 хектара државног земљишта узурпира", каже Богарошки. Он додаје да ће од 1. септембра 2017. године и предузетници из земаља Европске уније моћи да купе домаће земљиште по истим условима као и српски предузетници и грађани, али су наши закони далеко од уређених попут оних који ову област регулишу у ЕУ. "Не може нико да ме убеди да људи у Министарству пољопривреде не знају како заштитити пољопривредно земљиште. Ја бих волео да видим да инвеститори послују на ливадама и пашњацима, а не на парцелама прве и друге класе", закључио је Богарошки. Влада Србије је 5. новембра усвојила предлог измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту.