Правда

Не само да је то била прва званична посета једног од саудијских државника још од 1989. године, већ је и потписан први међудржавни споразум две земље које су тек пре две године успоставиле дипломатске односе. Добро је познато да је Србија имала добру сарадњу са Либијом, Ираком, Алжиром, Тунисом, Египтом (с којим су дипломатски односи успостављени још у време Краљевине Србије). Али, у последње време уследио је очигледан заокрет и Србија се окреће ка поменутим земљама Арабијског залива. Отуд питање да ли ту намеру тумачити политичким или економским разлозима? Саговорници кажу да се иза тога крије превасходно ово друго. "Ми идемо тамо где има свежих пара. Реално, криза је и даље присутна у свету, а тамо још постоји свеж капитал и обртна средства. Притом, они врло често имају проблем с пласманом тог капитала", каже Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација, истичући да Србија није једина која се бори за те земље и да је у једној великој утакмици. И из Привредне коморе Србије поручују да је регион Блиског истока атрактивна средина за економску сарадњу, имајући у виду тамошњу стабилну политичку ситуацију, тржишну оријентацију тих земаља, велике приходе од нафте и сталне потребе за увозом робе, хране и радне снаге. Они, међутим, указују и да је ово тржиште, иако велике платежне моћи, веома пробирљиво. Да ли је то основни разлог или не, тек, Србија од 2000. године остварује више него скромну спољнотрговинску размену с тим делом света. Тако је, према подацима ПКС, спољнотрговинска размена у 2014. са Саудијском Арабијом била 27,6 милиона долара, са УАЕ 21,5 милиона, са Кувајтом 6,8 милиона, а са Катаром 2,8 милиона долара. Ни после посете арабијског принца Београду – после које се појавила информација како Арапи наводно хоће да купе "Галенику" – не треба, судећи према Љајићевим речима, стварати нереална очекивања и причати о авионима, милионима, камионима. "Неће то бити тако лако. Јер, да негде у арапском свету извучете новац, то иде доста тешко. Знам их годинама. Али, ово је важна посета, због тог ранга, и више значајна политички него економски, јер ствара шансу. Да ли ће та шанса бити искоришћена – у овом тренутку не могу да тврдим. Зависи много и од нас – колико ћемо бити агилни с пројектима, понудама, с привлачењем инвестиција", каже Љајић. Истовремено подсећа да је у неким другим арапским земљама с којима смо некада сарађивали данас политичка криза и ратни сукоб, те да оне више нису оно што су биле. Либија је, рецимо, пружала подршку Југославији, у економском и политичком смислу, а Ирак је био велико градилиште, на којем је у једном тренутку радило 50.000 грађевинара са ових простора – читав град. На питање да ли се може уопштено рећи да смо некада са земљама Блиског истока били блиски из политичких побуда, а данас из економских, Љајић одговара да је то добрим делом тачно. "У оном периоду хладноратовских, блоковских подјла свијета, могло би се рећи да је то било више политичко приближавање, из кога је проистекло економско. Сад је другачија ситуација – сад имамо економско зближавање из којег желимо да градимо и добре политичке односе. Мало је обрнут ред ствари", каже и наглашава да овде више нико неће доћи да улаже из неке љубави. Указујући да је окретање за земљама Залива тренд који постоји од када је именована Вучићева влада, Владимир Трапара из Института за међународну политику и привреду такође оцењује да предњаче економски мотиви. Кад је о политичкој страни приче реч, овај саговорник указује да и данас са Ираном, који, рецимо, за разлику од Саудијске Арабије и Турске, није признао Косово, имамо стандардно добре односе. "Иран нам политички доста значи као земља која није признала Косово, а стало нам је да има што више исламских земаља које то не чине, јер могу да утичу и на друге", подвлачи он. Без обзира на то што је Ријад признао Косово, у нашој јавности су се ових дана појавила и мишљења да би јачање сарадње са Саудијском Арабијом могло позитивно да утиче и на ситуацију на југу Србије, будуће односе са Косовом, као и на везу Београда и Сарајева. Говорећи о јачању утицаја појединих исламских земаља и ривалитету међу њима, Трапара наводи да се то се пре свега односи на исламске вернике на Балкану. "И ми их имамо у Санџаку, те би требало да нас занимају и та питања, уколико би се, рецимо, Турска, Саудијска Арабија и Иран отимали за утицај над исламским верницима овде", указује он.