БЕОГРАД - Србија у спољној политици маневрише између САД, Европске уније и Русије које такође маневришу, при чему је Балкан за САД изгубио некадашњи геостратешки значај док је наш регион за Русију међу приоритетима, закључено је данас на конференцији “Изазови спољне политике Србије”.
Говрећи на панелу о спољнополитичким партнерима Србије, професор Економског факултета и Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у САД Иван Вујачић рекао је да је Балкан изгубио за САД геостратешки значај који је имао у време бивше Југославије. Такође, он је указао на то да САД не врши пресију да Србија уђе у НАТО јер, како је истакао, они добро знају шта се догодило на овим просторима и каква је перцепција великог дела народа о Алијанси. Вујачић је додао да је Американцима стало до стабилности у региону Западног Балкана нагласивши да свака влада која спроводи политику попут српске, а која подразумева договоре са Приштином и сарадњу са Сарајевом, има подршку САД јер “смирује тло на овом терену”. Члан Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Срећко Ђукић дефинисао је спољну политику Србије као прагматично маневрисање између САД, ЕУ и Русије при чему и те три стране маневришу и добро знају какав је улог. “Али то неће трајати бесконачно. Доћи ће време када ће одлука морати да буде донета”, истакао је он. Говорећи о односима Русије и Србије, Ђукић је указао да је Русија увек ослонац Србији у међународним организацијама "у мери у којој Србија то хоће". Он сматра да погодност коју одавно имамо у односима са Русијом, у смислу могућности за већу економску сарадњу и трговинску размену, не користимо довољно јер немамо довољно капацитета. “За Русију, која има огромне капацитете, српска привреда је аутсајдер, али упркос томе она држи отворена врата за српску робу и привреду, само што ми немамо привредних капацитета које бисмо понудили”, навео је он. О циљевима и инструментима руске спољне политике у Србији, говорио је Михаил Лобанов, виши истраживач Центра за источноевропске студије у Економском институту Руске академије наука, који је рекао да Србија представља одговарајући инструмент у односу на ЕУ јер има могућност да подели Европу по питању санкција према Москви или украјинској кризи. “Србија за Русију игра улогу земље која илуструје неуспехе ЕУ”, истакао је он. Такође је указао да је Србија важна база за проширење Русије у домену енергетике у региону, посебно нафтне рафинерије и гасне мреже. Лобанов објашњава да Балкан има одговарајући приоритет у спољној политици Русије због свог стратешког положаја. Како наводи, Москва сваке три или четири године преиспитује своју стратегију при чему углавном први приоритет додељује бившим републикама СССР-а, на другим месту су односи са Кином, а на трећем Балкан. “Али ствари су се промениле са обустављањем Јужног тока. Онда су се чула тумачења да Русији није стало до Балкана и Србије”, рекао је он приметивши да Русија мења свој програм енергетских активности при чему “чудно поступа”. Истовремено, Русија штити интересе Србије у вези са статусом Косова, подсећа он и додаје да две земље везује словенско порекло и православна религија. “Русија је најзначајнији партнер за Србију у односу на друге земље у региону… Велика је и увозна и извозна зависност Србије од Русије”, закључио је Лобанов.
Прочитајте још:
Конференцију “Изазови спољне политике Србије” организују Форум за међународне односе ЕПУС-а у Србији и Фондација Фридрих Еберт са циљем да се оцене досадашњи резултати и преиспита стратешки оквир за спољну политику Србије у наредном периоду. Извор: Танјуг
Кад руски економиста прочита Николаја Српског: Европско пропадање је давно предсказано 
