Правда

Снежана Богосављевић Бошковић рекла је да се закон о пољопривредном земљишту, који је изазвао много полемике у јавности, ни на посредан ни на непосредан начин не бави продајом земље странцима, већ се бави продајом земље српском сељаку. Према Споразуму о стабилизацији и придруживању, потписаном 2008. године, предвиђено је могућност да се државна земља може продати странцима од 1. септембра 2017. године. Према њеним речима, чине се значајни напори да се тај датум помери, а представници Министарства ће 23 новембра боравити у Бриселу и разговараће о томе да се тај рок пролонгира. Богосављевић Бошковић каже да се сада поставља питање ко брине о продаји земљишту Србије. "Да ли су ти исти они који су потписали ССП 2008. и предвидели могућност продаје земљишта. Да ли су то они који су пустили малог пољопривредника низ воду?", пита министарка пољопривреде. Богосављевић Бошковић подсећа да је пре почетка приватизације радило 180 пољопропривредних комбината, а да су приватизовањем сви уништени, а 500.000 људи је остало без посла. "Пољопривредници су остали на маргинама друштва. Сто двадесет хиљада хектара остало је у рукама неколико појединаца. Овај закон се не бави продајом", подсећа министарка пољопривреде. Говорећи о предвиђеној могућности да се првенство закупа да правним лицима на 30 година, Богосављевић Бошковић каже да се Министарство водило тиме да се од 800.000 хектара обрадивог земљишта колико Србија има, излицитира само 250.000 хектара. "Полазећи од чињенице да се вилики део земље не обрађује, предложили смо да се део земљишта, максимално 30 одсто понуди великим инвеститорима. Водили смо се бржим развојем пољопривреде, али и и тиме да мали пољопривредници имају где да пласирају производе. Ова мера је у њиховом интересу", напомиње Богосављевић Бошковић. Удружења пољопривредника имала су примедбу и на то што је рок отплату за куповину земљишта пет година. Министарка наводи да је то можда мали рок, али је мишљење Министарства да је одржив. "Све преко тога, према мишљењу финансијских стручњака, не би била куповина него закуп. Припремамо и кредите за мале произвођаче, да им помогнемо да реализују ове намере", додаје Богосављевић Бошковић. Говорећи о извештају ЕК у ком стоји препорука да Србија укине прелвмане за увоз млека, сира, маслаца и свињетине из Уније, министарка каже да су те таксе уведене ради заштите произвођача меса и млека. "Надам се да ће ЕК имати за нас разумевања, као што има за своје пољопривреднике. Учинили смо значајне мере. Дали подстицаје и премије, кредите од фиксном стопом од четири одсто набавку стоке", напомиње Богосављевић Бошковић. Према њеним речима, први пут у последњих неколико година имамо благ пораст броја скоро свих врсти животиња. "Мислимо да смо на добром путу. Знамо да пут није лак ни кратак", каже министарка и додаје да је формирана и радна група на нивоу владе, која прати ситуацију и анализира сва дешавања на тржишту. Богосављевић Бошковић каже да Министарство има резервне мере и да ће учинити све да се позитиван тренд настави и у наредном периоду јер је то спас српског сточарства.