Правда

– Од момента када сам изабран за министра, и да сам хтео, више нисам имао избора како да живим. Моју безбедност, безбедност становања, кретања, рада и све друго, по закону и прописима преузели су други. Држава. Морао сам да се понашам како прописи налажу. Имао сам поверење. Нису ме сачували – испричао је Јочић. Екс-министар је у првом делу интервјуа оценио да су Борис Тадић и Мило Ђукановић уништили српску политику. – Још током кампање за председничке изборе јасно видело да кандидат Демократске странке Борис Тадић не жели да успостави јасне приоритете у вези са односом питања Косова и Метохије и питања европских интеграција Србије. Конкретно, Борис Тадић није желео да се писмено изјасни око става да ће се прекинути европске интеграције Србије уколико се Европа на било који начин стави на страну косовских сепаратиста. Због тога Војислав Коштуница није желео да дâ јавну подршку Борису Тадићу на председничким изборима. Али управо због таквог става о Косову Тадић је добио подршку западних сила – рекао је он. Даље, прича Јочић, битни српски привредници вођени провинцијском амбицијом да им поред новца треба и моћ да усмеравају политику земље, организовали су ручак у једном клубу и састанак у једној фирми и дали су пуну подршку да се формира проевропска влада ДС-СПС. – После избора нову владу направили су Клуб привредника и два најутицајнија амбасадора Камерон Мантер и Стивен Вордсворт, који су нескривено говорили шта је посао амбасадора: да путују по Србији и студентима, градоначелницима и утицајним људима предочавају оцену наше светле проевропске будућности. А с друге стране сејао се страх да ће Србија бити маргинализована и изопштена од Запада уколико грађани дају подршку Коштуници. Дакле, Запад је Борису Тадићу омогућио све! Али негде је погрешио, па су га политички склонили – тврди Јочић. Он се присетио и петооктобарских промена. – Милошевић је одбио да призна пораз у првом кругу и затражио одржавање другог изборног круга 8. октобра. Али тада се десило нешто чудно. Већина лидера наговарала је Коштуницу да иде у други круг, осим Ђинђића, који је рекао да би Коштуница требало то сам да одлучи. И Коштуница је одбио. То је била нова победа. Победио је већ два пута, прво гласовима Србије, а затим својом одлуком да не иде у други круг. После тога уследио је покушај исправљања односа са Црном Гором. Испоставиће се – безуспешан – присећа се бивши министар српске полиције. – Одвајањем Црне Горе, Србији је постало знатно теже поновно успостављање суверенитета над Косовом и Метохијом. Или још јасније, проглашење независности Црне Горе било је први корак ка независности Косова и Метохије. Ми смо то још тада видели, неки то виде данас, а неки никад неће признати да то виде – навео је Јочић. Бивши министар и један од најутицајнијих политичара у земљи сматра да ће услов за улазак у ЕУ бити, на крају, признање независног Косова. “Потписивањем ССП-а врх тадашње Демократске странке ћутке је омеђио Србију, тако да ако Србија икад буде приступила ЕУ, мораће то учинити без Косова. Зато не знам што се актуелна власт Српске напредне странке данас, 2015. године, толико изненађује над нечим што је договорено пре седам година.” За Јочића не постоје тајне када прича о убиству премијера Зорана Ђинђића, већ само чињенице. – Гледам на то као на трагедију којој је претходио потпуни хаос у целокупном безбедносном систему државе. То је било време када су криминалци правили аранжмане са државом и били пријатељи са делом тадашње власти. Десило се измештање моћи из руку власти и грађана у руке криминалаца. Ђинђићево настојање да организовани криминал доведе под контролу сигурно је представљало велику препреку за неке људе око њега. О трагичности догађаја и безбедносном хаосу говори и податак да је 12. марта у 12 сати заседао скупштински Одбор за безбедност. Дискутовало се о нередима и насиљу на спортским манифестацијама. Безбедност премијера нико није поменуо. Зоран Ђинђић је зверски убијен 30 минута након почетка рада одбора, само 300 метара од Скупштине. У том моменту пред одбором су извештаје подносили генерали, начелник јавне безбедности Сретен Лукић, и Боро Бањац, начелник УБПОК-а – навео је Јочић. Драган Јочић се присетио и предаје Милорада Улемека Легије. – Предаја и хапшење Улемека требало је да буде догађај који ће изазвати олакшање код свих јер је најопаснији бегунац и државни непријатељ број 1, како су га неки називали, постао достижан правди. Уместо тога почела је злонамерна замена теза. Стварала се таква атмосфера у јавности да више није било битно то што је ухапшен, већ зашто је ухапшен. Нас су нападали питањима како смо га спровели у затвор, а да друге нису питали зашто су усред дана неке из затвора изводили на ручак или некима носили дарове у притвор – присетио се Јочић. Јочић и данас тврди да је Војислав Коштуница био прави државник, искрени демократа и патриота. Назначио бих да није дозволио да га располути ни национални ни демократски принцип. Одлучно је бранио оба принципа знајући да је то интерес његове земље. Драган Јочић је причао и о свом стању после несреће. – Када вам се овако нешто деси, видите сву осетљивост и крхкост човековог живљења. Уколико смогнете снаге да превазиђете тешкоће у којим сте, ви видите да бити тркач или бити непокретан, бити богат или бити сиромашан, бити здрав или тешко болестан, јесте само стање. А оно може да се промени у делићу секунде. Оваква тешка стања су време припремања. Треба живети најисправније што се може. Хришћански – казао је бивши министар полиције. – Од момента када сам изабран за министра, и да сам хтео, више нисам имао избора како да живим. Моју безбедност, безбедност становања, кретања, рада и све друго, по закону и прописима преузели су други. Држава. Морао сам да се понашам како прописи налажу. Имао сам поверење. Нису ме сачували. Нисам ни први, али бих желео да сам последњи. Оно што је мизерно јесте да у понашању државе и њених институција нема кривца и да нико не сноси штету. Дужина и мучан начин на који покушавам да остварим оно што ми припада, да бих могао да живим, вређа достојанство… Из овога изузимам садашњег министра унутрашњих послова и његову људскост – рекао је Драган Јочић.