МОСТАР - Да ли је консензус о преуређењу политичког система у Босни и Херцеговини могућ двадесет година након Дејтона? О томе су у Мостару расправљали званичници седам водећих политичких странака.
Реченица да сваки од три конститутивна народа сам бира ко ће га заступати у инстутуцијама државе данас се могла чути више пута. Међутим, осим од раније познатог става из Републике Српске, договора како на нивоу Федерације решити питање избора члана Председништва, односно питања хрватске изборне јединице још нема. Зашто се данас боримо за нешто што је Дејтонски споразум већ решио, дајући широку аутономију ентитетима, а конститутивним народима механизме заштите - упитао је председник Републике Српске Милорад Додик, који сматра да је високи представник највише кршио Дејтонски споразум, мењајући Устав и доносећи одлуке на које није имао право. - Република Српска није против тога да своју аутономију оставрује унутар БиХ, али је Високи представник деградирао аутономију ентитета и ојачао централне институције без сагласности оних који треба да буду сагласни - рекао је председник Српске. Никада се није покушало да се Дејтонски споразум sпроведе онако како је написан, него је одмах почео да се мења – сматра Додик и оцењује да је својим одлукама виски представник довео и до мајоризације Хрвата у Федерацији. - У Републици Српској на дневном реду није сецесија, али Српска неће бесконачно чекати ни да се ствари у БиХ покрену и промене. Консензус српских странака око битних уставних питања постоји и ту нема одступања - рекао је Додик. - Ми јесмо за то да другима дамо више, али немојте од нас очекивати да пристанемо да ми имамо мање - рекао је српски члан Председништва БиХ Младен Иванић. - Бошњаци се боје српског сепаратизма, а Срби хегемонизације и губитка аутономије свог ентитета. У полiтици су то природне борбе, а велика је мудрост доћи до толеранције и доброг решења за БиХ - сматра Фахрудин Радончић, председник Савеза за бољу будућност. Провeјавао је данас оптимизам да би могло доћи до договора унутар Федерације, како се Хрватима не би поновио "случај Комшић". Да ли су о томе накратко разговарали Изетбеговић, Човић и Радончић, који су се састали иза затворених врата, не зна се. - Ако смо сви за начело да свако бира своје представнике онда смо решили питање и изборног законодавства и уопште функционисања БиХ - истакао је председавајући Председништва БиХ Драган Човић. Питање изборне јединице с хрватском већином још је отворено. Бакир Изетбеговић је рекао да Федерација треба и даље да буде једна изборна јединица, да се један члан Председништва бира већином гласова унутар тог ентитета, а други већином гласова с подручја где углавном живе Хрвати. Конференцију у Мостару организовао је Институт за друштвено-политичка истраживања, а под покровитељством председавајућег Председништва Драгана Човића.