Правда

Ово је део одговора Министарства пољопривреде покрајинској влади која је недавно упозорила да ће изменама закона о пољопривредном земљишту мали пољопривредници остати без земље за обрађивање. – Тачније, најбоља земља није ни издавана. Остајала је наводно неизлицитирана, да би потом ти исти људи бесправно и уз прећутну сагласност појединаца у локалним самоуправама улазили на поља и без накнаде их обрађивали – наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде. Тврде да ће први пут у историји држава понудити у откуп део пољопривредног земљишта управо малим произвођачима. Сви који у свом поседу имају до 30 хектара, моћи ће да купе на рате до 20 хектара на територији на којој најмање три године имају пријављено пребивалиште. Министарство демантује наводе да се изменама закона пољопривредно земљиште продаје страним правним и физичким лицима, јер је то забрањено и према важећим али и по новим, предложеним прописима. Наводе да сваки „пут када се учине напори да би се искоренила хронична корупција у пољопривреди, исти они који су одговорни за такво стање својим чињењем или нечињењем, јављају се у улози судије”. „Пре 15 година и почетка приватизације у Србији је постојао и успешно радио 91 пољопривредни комбинат и 108 пољопривредних добара (у Војводини 106 добара и 36 комбината). Данас не раде због катастрофалне аграрне политике која се водила. Тако је 120.000 хектара завршило у рукама неколико појединаца, чиме је држава изгубила десетине милиона евра, а пољопривреди нанета трајна штета. Изгубљено је пола милиона радних места, технологија и уништен сточни фонд” наводи се у саопштењу Министарства. Влада је 5. новембра усвојила Предлог закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту и упутила га Скупштини на усвајање. Убрзо је реаговао председник војвођанске владе Бојан Пајтић изјавом да би закон у предложеној форми „из темеља изменио и уништио војвођански и српски аграр” и да ће уколико буде усвојен позвати грађане на протесте. Покрајинска влада, истакао је, противи се продаји државног земљишта било странцима или домаћим тајкунима, али и давању земљишта у закуп, како је рекао, „тајкунима блиским власти” и то на 30 година, преко права пречег закупа без аукције и лицитације, већ на основу одобрења одговарајуће комисије Министарства пољопривреде које ће усвајати инвестициони план неког правног лица и дати му то земљиште у најам. Тако ће, сматра, индивидуални пољопривредници остати без права да унајме најбољи део државне земље. Агроекономски аналитичари углавном сматрају да су они који су писали измене закона промашили тему. Милан Простран истиче да је више очекивао од предложених прописа, а да смо у ствари добили нове, побољшане услове за странце који намеравају да закупе земљу. Требало је да користећи добре примере других земаља решимо новим, бољим законом питање продаје земље странцима које ће ступити на снагу 1. 9. 2017. Да ако већ не можемо да мењамо ССП закомпликујемо услове продаје, али о томе ни слова у прописима – истиче наш саговорник.

Прочитајте још:СЛУЧАЈ „СРБОМРСЦИ“: Ивановић за допуњавање списка – Крстић се не осећа прогоњено!СОРОШ НАЈАВЉУЈЕ ХАОС: Милијардер продаје деонице упола цене и купује злато! (ВИДЕО)

Нестају плодне оранице Пољопривредно земљиште у Србији данас чини мање од половине њене укупне територије, што је историјски минимум. Пре пола века имали смо две трећине територије под обрадивим површинама. Данас по неким подацима 3,5, а по другим 3,8 милиона хектара пољопривредног земљишта. То чини свега 49,8 укупне територије Србије. И то само централног дела земље и Војводине. Од тога се укупно 424.000 хектара не користи због демографске девастације читавих региона и недопустиво малих буџетских подстицаја пољопривреди – који су шест до осам пута мањи него у земљама ЕУ. Извор: Политика (И. Албуновић)