Правда

Лазард и Аполо су још 2008. године склопили договор да у Европи наступају заједно, а ове године Лазард је био финансијски саветник Апола при преузимању француске стакларске индустрије Вералија (произвођача боца за шампањац „Дом Перињон“ и тегли за „нутелу“), америчке хемијске групације ОМ, као и у неуспешном послу са куповином фирме Ар-Си-Ес Капитал (RCS Capital). Како је пре неколико дана известио Вол стрит џорнал, деонице Ар-Си-Еса на њујоршкој берзи су нагло изгубиле вредност пошто је објављено да је та компанија која држи некретнине вредне 19 милијарди долара (хотеле, продавнице, болнице и пословне зграде на Менхетну) склопила договор са Аполом. Занимљиво је да је, суочен са пропашћу, Ар-Си-Ес сада као саветника ангажовао управо Лазард да покуша да подигне вредност свог капитала. Словеначка државна агенција СТА објавила је у четвртак, позивајући се на неименоване „али добро обавештене“ изворе да је Телеком Словеније поднео заједничку обавезујућу понуду за Телеком Србија заједно са инвестиционим фондом Аполо. Премијер Александар Вучић изјавио је у среду да ће Телеком бити продат ако буде постигнута добра цена, али није прецизирао која је то цена. „Ако будемо могли да продамо Телеком по доброј цени ми ћемо га продати, ако не будемо могли добити добру цену нећемо га продат“, рекао је Вучић. „Ако народ мисли да је Телеком златна кока, сребрнина, да ће боље да ради следеће године него ове, ако мисли да баш ништа не треба да се мења, а да држава има пара да баца, и да само каже „дај још пара овам“, а да на другој страни не тражимо рачун у радњи, немогуће је да опстанемо“, казао је премијер. Према подацима из финансијских извештаја, Телеком Србија је прошле године увећао профит па је зарадио око 13 милиона евра више него 2013. године. Ово акционарско друштво у којем је држава највећи власник са око 58 одсто деоница, имало је прошле године чисту зараду од око 140 милиона евра. Пре четири године, тадашња влада је за 51 одсто Телекома тражила најмање 1,4 милијарде евра, а једини понуђач – Телеком Аустрија – хтео је да да 1,1 милијарду евра. У то време, потпредседник Владе Србије био је Божидар Ђелић. У јануару прошле године, Ђелића је на месту директора свог огранка у Француској запослио Лазард. Иначе, оснивач инвестиционог фонда Аполо је Леон Блек, чије се лично богатство процењује на око пет милијарди долара. Каријеру је започео у фирми Дрексел Бернам Ламберт (Drexel Burnham Lambert Inc.) која је постала позната по једној од највећих превара у историји Вол стрита. Шеф Дрексела Мајкл Милкен, с којим је Блек блиско сарађивао, због тих превара је био осуђен на десет година затвора са забраном трговања на берзи до краја живота. Затворска казна му је касније смањена на две године, па је иза решетака провео 22 месеца. Часопис „Бизнисвик“ је 1996. писао да је Блек наставио са пословним методама сличним онима које је користио Дрексел – да остварује огроман профит на фирмама које су у стварној или наводној оскудици. Леон Блек познат је и по томе што је за један од четири оригинала слике „Крик“ Едварда Мунка пре три године платио 120 милиона долара.

Прочитајте још:СТИГЛА ПОНУДА: Телеком ујединио Словенце и АмериканцеВујовић: Србија може да постигне успех као и „азијски тигар“

Извор: pistaljka.rs