На представљању Извештаја о азилу и миграцијама објављени су подаци о "померањима народа" која су умногоме обележила 2015. годину.
До краја јуна ове године, 11.070 српских држављана је тражило азил у некој од земаља Европске уније, највише у Немачкој (89 одсто). Донето је 180 позитивних одлука, што значи да стопа признања захтева за азил износи скоро један одсто. Најчешћи разлози за тражење азила су економске природе, а највише тражилаца су грађани ромске националности. Ово су подаци из извештаја о азилу и миграцијама са Западног Балкана, који је Београдски центар за људска права урадио за Фондацију Конард Аденауер (КАС). Како је речено на јучерашњем представљању овог истраживања, ове године је видљив пораст тражилаца азила у односу на 2014. када је било 20.095 захтева. У Македонији је 2014. било 6.730 тражилаца азила у земљама ЕУ, а позитивних одлука је било само 70. Ове године, Македонци - огромна већина су Роми - највише су тражили азил у Немачкој (86 одсто). Ове године је било 58.475 тражилаца азила са Космета, од којих је 49 одсто у Немачкој, а 40 одсто у Мађарској. Разлози су сексуална оријентација, прогон везан за оружане сукобе, односно у питању су сведоци за ратне злочине и освета. Највећа стопа додељивања азила у региону је Албанцима - четири одсто. Ове године, тачније до краја јуна као и другим земљама, 25.165 људи из Албаније је тражило азил, највише у Немачкој - 86 одсто. Наведени разлози су крвна освета, породично насиље и сексуална оријентација. Како је објаснио Павле Килибарда из Београдског центра за људска права, тражиоци азила најчешће наводе економске разлоге за тај потез, указујући да такви разлози не могу да буду основ за добијање азила. Када је реч о миграцијама, за првих десет месеци ове године, 335.000 људи је тражило азил у Србији, од којих је 26 прихваћено. Лена Петровић из Београдског центра за људска права, истакла је да Србија нема план интеграције избеглица, па већина њих настављају даље ка ЕУ, као и да недостају капацитети за брже процесуирање њихових захтева за азил. Према њеним речима примећено је и злостављање избеглица од стране службеника МУП-а. Петровићева је истакла и да ни у једној балканској земљи није успостављен "фер и ефикасан поступак азила и уточишта за избеглице".
Препоруке: реадмисија
Директор КАС у Београду Норберт Бекман-Диркерс је истакао следеће препоруке за земље "Западног Балкана":
- да се примене убрзани поступци за издавање азила
- да се по потреби омогући реадмисија
- да се побољша регионална сарадња
- да се омогући интеграција избеглица како би један број њих управо остао у државама Западног Балкана.
Прочитајте још:
Извор: Данас
