Правда

Миклош Тимотић, представник мађарске железничке фирме „Дунавагон“, посетио је априла 2002. године Агенцију за приватизацију. „Дунавагон“ је желео да купи „Братство“, домаће предузеће које је производило и поправљало железничка возила, и инвестира у њега. У то време, ова компанија из Суботице основана 1886. године, успешно је извозила своје производе. На састанку Тимотић је објаснио младом службенику агенције да је „Дунавагон“ у последњих пет година купио чак две трећине извезених производа „Братства“. Близина предузећа мађарској граници била је још један разлог интересовања овог инвеститора. Тимотић је младићу с којим је седео, показао тржишну анализу и план пласирања производа „Братства“ у региону, као и планове улагања у предузеће како би оно наставило да успешно послује. Особа с којом је Тимотић разговарао био је Синиша Мали, тридесетогодишњи службеник агенције школован у Америци, који је важио за перспективног економисту и звезду у успону. Малог је у то време хвалио и тадашњи министар финансија Божидар Ђелић, који га је назвао делом таласа интелигентних и способних младих људи који су у стању да Србију поведу у нову европску привреду. У Агенцији за приватизацију Мали се запослио одмах пошто је основана – крајем 2001. Заузео је важну функцију за своје године – водио је Центар за тендере, одељење које је контролисало продају највећих компанија у земљи. Мали је напустио Агенцију два месеца пред одржавање аукције за продају „Братства“.  Но, штету је већ направио, тврдили су Мађари. Упркос чињеници да је „Дунавагон“ био највећи купац производа „Братства“, ова мађарска компанија је изгубила на аукцији у марту 2004. године и то од ривала који није припадао железничкој индустрији. Предузеће су купили отац Синише Малог Борислав и његов пословни партнер Владимир Делић. Понудили су 66 милиона динара (близу 950.000 евра) уз обећање да ће уложити још 31 милион (близу 450.000 евра). Уговором о продаји предвиђена је исплата на рате. Делић је уплатио прву рату у износу од 40 одсто укупне вредности. Борислав Мали постао је власник 10 одсто удела у конзорцијуму иако није ништа платио. Два месеца пошто је његов отац купио предузеће, Синиша Мали именован је за члана управног одбора „Братства“, показује документација Агенције за привредне регистре коју су прикупили новинари КРИК-а и ОЦЦРП-а. „Дунавагон“ се жалио на исход продаје. Представник мађарске фирме сматрао је да је разговор с Малим употребљен против „Дунавагона“. Њихов адвокат уложио је жалбу Министарству привреде и Агенцији за приватизацију и затражио поништење продаје. Тврдио је да је Мали свом оцу открио осетљиве информације о „Братству“, што му је помогло да победи на аукцији. „Купци нису дошли да прегледају компанију пре аукције јер су били повлашћени у сазнању података и детаљно информисани од стране Синише Малог“, наводи се у жалби „Дунавагона“. Нови власници су, како пише у жалби,  први пут дошли у компанију неколико дана после куповине – у друштву Синише Малог. Министарство привреде је, поступајући по жалби, спровело истрагу и утврдило да су представници мађарске компаније били у праву. Министар привреде Предраг Бубало је у јулу 2004. обавестио Агенцију за приватизацију да је уважио жалбу „Дунавагона“ и затражио понављање аукције. Новинари КРИК-а поседују решење министарства, до којег су дошли путем Закона о приступу информацијама од јавног значаја. У њему се наводи да је купац користио податке које је могао да добије само од Синише Малог. Осим што је неетички поступао, Мали је прекршио и уговор који је имао с агенцијом, тврди министарство. У решењу се закључује и да је очигледна противуслуга – купци који су добили поверљиве информације, именовали су Малог за члана управног одбора "Братства". Агенција за приватизацију се, међутим, није сагласила и одлучила је да се оглуши о инструкцију Министарства. Потврдила је резултат аукције. Тадашњи директор агенције Миодраг Ђорђевић навео је да је, без обзира на састанак који је одржао с Мађарима, Мали радио у Центру за тендере и није утицао на аукције. Деценију касније, Бубало и Ђорђевић су обојица ухапшени због сумњиве приватизације. Оптужени су за злоупотребу положаја у приватизацији „Луке Београд“. Бубало није желео да разговара с новинарима КРИК-а о „Братству“ и Синиши Малом јер се, како је рекао, не сећа случаја. Уместо „Дунавагона“, железничке компаније која је желела да улаже у „Братство“, радници су добили Делића и Борислава Малог, који су се показали као неспособни руководиоци и инвеститори који су мало знали о послу. Њихово лоше руковођење довело је до пропасти фирме. На почетку, ствари су изгледале добро. Радници су примали плате, а неки дугови су отплаћени.  А онда је почела криза након што су изгубили свог најбитнијег купца – мађарски „Дунавагон“. Синиша Мали, као члан управног одбора и купац Делић отишли су у Будимпешту на преговоре. Ако им је намера била да изгладе односе са „Дунавагоном“, у томе нису успели. Делић је затим најавио уговоре са железницама Македоније и Републике Српске како би надокнадио изгубљени посао с Мађарима. То се није десило. Од 2005. године плате су престале да стижу, а нови уговори се нису остварили. Чинило се да Делић и Мали немају намеру да улажу у „Братство“, иако је изостанак обећаних улагања значио кршење уговора с Агенцијом за приватизацију. То је довело до проблема с радницима од којих су многи били и мали акционари. Они су се жалили да је фирма продата јефтино и да није дошло до улагања. Уместо да улажу, нови власници су крали и распродавали имовину предузећа и стављали некретнине под хипотеку, тврдили су радници. Радници су често штрајковали. Управа их је отпуштала, не исплаћујући плате понекад и по девет месеци. Четири године радници су слали жалбе Агенцији за приватизацију, министарству и другим институцијама жалећи се на лоше управљање и ситуацију у фирми и позивали их да истраже продају и пословање „Братства“. „Ми не желимо да стварамо проблеме новом власнику. Желимо да фабрика стане на своје ноге, да се опорави и буде јака на тржишту, да они који су се бавили противзаконитим активностима буду приведени правди“, кажу у захтеву упућеном агенцији у септембру 2004. године, председник скупштине малих акционара Стјепан Марић и председник извршног одбора Ранко Беатовић. Крајем марта 2005, Министарство привреде и Скупштински одбор за приватизацију захтевали су да агенција истражи наводе радника. Агенција је одговорила да је неколико пута посетила „Братство“ и упозорила власнике да су обавезни да поштују одредбе уговора. Новинари КРИК-а прибавили су интерни извештај агенције од 11. априла 2005. у ком пише да је фирма у лошем стању и да крши уговор о приватизацији. Инспектори агенције утврдили су да је „Братство“ у опасности од банкрота и затварања. Потврдили су и да купац није уложио обећани новац. Делић се бранио тиме да је предузеће у кризи и због дуга који „Дунавагон“ није платио. Две недеље пошто је агенција поднела извештај о злоупотребама, Борислав Мали се одрекао власништва над „Братством“ и свој удео од 10 одсто у конзорцијуму предао Делићу. Агенција је послала допис о раскиду уговора у мају 2005. Делић је игнорисао одлуку, а агенција није ништа предузела. Фирма је наставила да пропада. Делић је напустио фирму после четири године и вратио држави власништво. Инспектори агенције открили су да је пре одласка склопио сумњиве аранжмане између „Братства“ и београдске фирме у власништву кипарске офшор компаније „Униброс“. Према наводима агенције, имовина „Братства“ стављена је под хипотеку код две банке које су „Унибросу“ одобриле кредите од 310 милиона динара. Директор „Униброса“ био је управо Делић. Агенција се 2010. године обратила тужилаштву у Суботици тражећи да испита Делићеве послове у „Братству“  јер сумња да је било злоупотреба. Тужилаштво је у одговору КРИК-у навело да је у марту ове године одбацило кривичну пријаву у овом случају. Осим у „Братству“, Мали је учествовао и у другим спорним приватизацијама и пословним аранжманима, открило је истраживање КРИК-а и ОЦЦРП-а. Водио је продају ланца бензинских пумпи „Беопетрол“ руском Лукоилу 2003, а ову приватизацију је Савет за борбу против корупције оценио као коруптивну. Савет тврди да је купац прекршио прописе извлачећи милионе евра из фирме. Слично као у случају „Братства“, Мали је након продаје „Беопетрола“ постао директор ове компаније. Док је Мали радио у агенцији продат је и „Алфа Протеин“ из Вршца. Купац Срђан Гајић осуђен је за незаконито отуђење 10 хектара државног земљишта којим је управљала ова компанија. Према истраживању КРИК-а, земљу је поклонио фирми којом су управљали чланови породице Мали – отац Борислава и синови Синиша и Предраг. Земља до данас није враћена држави, а породична фирма на њој производи компост за гајење шампињона. Упркос сумњивим аранжманима, Мали је напредовао. Његов велики успон наступио је када га је Александар Вучић, након што је формирао владу 2012, именовао за свог саветника за привреду. Мали је био ангажован на склапању договора с Уједињеним Арапским Емиратима приликом приватизације српске авиокомпаније и на пројекту „Београд на води“. Вучићева странка поставила га је 2014. за градоначелника Београда што је једна од најважнијих позиција у земљи. Док обавља јавну функцију, открио је КРИК, Мали као директор офшор фирми с Британских Девичанских острва тргује луксузним апартманима у бугарском летовлишту „Свети Никола“. Он до данас није пристао на интервју за КРИК, али је на интернету објављен видео у којем се шали са открићима његових коруптивних послова.