Правда

Због тога не можемо да цитирамо увреде које ових дана газде „Курира” и „Информера” размењују у рату таблоида. Пре неколико недеља сам поводом „Курировог” непристојног покушаја непријатељског преузимања „Политике” написала да смо ми различити светови. Рафали оптужби које испаљују зараћене стране сада ме наводе да мислим да смо из различитих галаксија. Шта може бити разлог оваквом пуцању нерава? Тираж свакако не, јер портрети њихових власника сигурно нису магнет за читаоце, имају они за то јаче адуте и туђе екстремитете. Можда то што овога пута неће бити заробљеника. Битка је почела око „Политике”, али пре ће бити да је плен око кога се туку само гола политика. Новинарство и професионални стандарди сигурно нису. „Политика” се само нашла на линији ватре али свеједно не може себи да приушти да са висине и незаинтересовано посматра. Са олакшањем примећујем да Родићи, заузети правдањем да немају политичке амбиције, односно да Александар Родић нема претензија да постане Александар Вучић, више не тврде да су купили „Политику”. То је суштина таблоида: туку се око пара и политике. Ко витла већом политичком батином ближи је политичком огњишту. То није наша битка. Да није тужно, било би смешно, али они се заиста туку за улогу Руперта Мардока. Ко ће бити кингмејкер, власт иза кулиса, ко ће дизати, рушити и рекетирати људе који су на власт дошли гласовима грађана. То је туча за улогу оне црвенокосе Ребеке Брукс српске сцене, Мардокове лондонске љубимице која је час шармирала, час застрашивала Тонија Блера и Дејвида Камерона, кад није била заузета прислушкивањем и уцењивањем других јавних личности. Политичари се плаше таблоида јер је њихово блато радиоактивно чак и за оне који ништа нису скривили. Али нема политичара који се не радује кад му противник потоне у том блату. Неки се политички рат води, а то што не знамо који је конкретан улог у питању треба пре да нас плаши него да нас забавља. Није поента у томе да ли би се паметне паре у овом сукобу кладиле на Александра Родића или на Горана Веселиновића, ком приписују утицај на Александра Вучића који је код Бориса Тадића некад имао Срђан Шапер, човек комe се приписује парола, више послушности – више огласа. Читалац греши ако мисли да га се све то ништа не тиче јер му је свеједно који ће се таблоид успешније препоручити моћном српском премијеру. Иза таблоида стоје реалне силе, крупан капитал и моћни људи. Морамо да их истерамо на чистину да се једног дана не би крили и иза „Политике”.

Прочитајте још:ПРЕВАРА НА ДЕЛУ: У Бриселски споразум ставили „Република Косово“ЖЕСТОКО: Борба тенковима у Сирији (ВИДЕО)

Извор: Политика