Правда

У нашим приликама могли смо се толико пута уверити да најгорљивији заговорници одбране и заступања људских права примењују изразито селективан приступ и дупле стандарде када треба да остварују своју улогу и да буду непристрасни у заступању своје основне мисије у одбрани универзалне примене људских и грађанских права. Међутим, могли смо се сијасет пута уверити да је за њих одбрана људских права резервисана само за њихове идеолошке и политичке истомишљенике. Они су спремни да се крећу једино у свом изабраном и посвећеном идеолошком кругу и нико ко му не припада не може очекивати да ће они устати у одбрану људских права ако то није саставни део њихове идеолошке матрице. Зато нас и не може изненадити да се најгласнији борци и боркиње за људска права и слободу мишљења нису ни једном речју огласили поводом хапшења Андреја Фајгеља. Он очигледно не дели њихов идеолошки светоназор и зато и не заслужује да буде у фокусу њихове идеолошке пажње, а самим тим и није погодан да се тим поводом ангажују као што то иначе раде када су у питању људи који су део њихове идеолошке и политичке оријентације. Не може се наћи ни једно реаговање наших дежурних људскоправашких организација које су увек спремне да се огласе када они процене да су угрожене демократске вредности, начела слободе и људска права. Нема ни гласа од увек агилне организације Куће људских права, Независног удружења новинара Војводине и других јер се ради о човеку који не припада њиховом идеолошком и политичком профилу. Не морамо се у потпуности сложити са начином како је Андреј Фајгељ изнео своје мишљење о посети Јенса Столтенберга као високог функционера НАТО-а нити делити све његове ставове, али овде се ради о много важнијем и пресуднијем питању. О стварном карактеру садашњег режима који све више испољава ауторитарне црте и спремност за што потпунију контролу медија и гушење слободног и критичког мишљења. Шта би се десило да је неко од припадника либералнодемократске и грађанске оријентације ухапшен само зато што је у својој поруци изнео неслагање и протест против неког потеза актуелне власти? То би било окарактерисано као напад на демократију и људска права, а јавност би била засута протестима и петицијама људскоправашких организација (сетимо се само као је брањен потез директора НБС С. Угричића). И у томе је наш највећи проблем у схватању демократије и одбране људских права, јер само поштовање принципа слободе и критичког мишљења ослобођено од идеолошке и политичке пристрасности може бити брана бахатој и неодговорној власти. Ако ова начела демократског друштва и слободе не буду брањена као универзална политичка и цивилизацијска тековина можемо и даље живети у све већем страху и неизвесности и само се питати – ко је следећи на реду.