Пуних осам дана требало је амбасадору Велике Британије у Србији, господину Денису Кифу, да после вруће интелектуалне и историјске „шамарчине“ коју је пред пуним Сава центром „попио“ од Емира Кустурице, ускочи у седло, и, ево га амбасадор поново јаше! Пише: Зоран Шапоњић
Јавио се прекјуче, преко српске штампе, овога пута да он удари Србима шамар и да им директно поручи како он, и његова Британијом Косово сматрају „државом“, и како га, уопште није брига што Срби и Србија мисле супротно. О Кустурици и бегу пред његовим речима, амбасадор није рекао ни слово. Ни стра’ ни образа! Не бих заиста да лично вређам господина амбасадора Кифа ни његове колеге са Запада, није то мој манир, али, кад год прочитам њихове изјаве, како нас, уживајући гостопримство Београда и Србије, вређају без имало скрупула, како нам досољавају ране, сетим се ове реченице, којом, овамо у брдима, моји пријатељи, они који мало више знају од мене, описују оне који – нити имају страха од Бога, ни образа пред собом ни другима. Мада му је Кустурица пре осам дана у Београду једноставно и разложно разјаснио историјске релације у троглу Енглеска – Русија – Србија, а чланови и симпатизери српске владајуће странке аплаузом руском амбасадору Чуркину потврдили му још једном где је срце Срба, амбасадор Киф, осам дана касније, пошто је ваљда дошао к себи, понавља своју стару мантру. Џаба му било причати и објашњавати. Зна он, вели, за историјске везе Срба и Руса, али, „Србија ће морати да усклади своју спољну политику са политиком ЕУ“, односно да – уведе санкције Русији. Једино, што амбасадор не каже, јесте, је ли то она иста ЕУ из које се његови Енеглези спрамају да оду? Каже нама још амбасадор, прекјуче у новинама, ваљда у жељи да освети себе и онај бег из Сава центра пред чињеницама које му је Кустурица поређао, како је добро да Косово постане члан Унеска, и како ће „српско културно и верско наслеђе тако бити боље заштићено“. Ни стра’ ни образа! Е, да ми мало више поштјемо себе, да мало више, да би нас други подржали, подржавамо сами себе, после ове изјаве, амбасадора Кифа позвали би барем у Министарство спољних послова и показали му фоторафије и видео снимке албанског дивљања по српским манастирима 2004. године, тек да амбасадор види како се Албанци, што он каже „старају о српском културном и верском наслеђу“. Можда амбасадор није још видео те снимке па прича о Косову као о „држави“ на коју ће се угледати остале чланице Унеска. Заиста мислим да није проблем у амбасадорима. Знају они добро шта раде! Проблем је у нама што погнуте главе, без икакве реакције, без отпора, слушамо и гледамо како нас изнова и изнова понижавају. Како им није доста што су нам отели део земље, него, то морамо и сами да признамо и тако се још више понизимо и уништимо сваки траг достојанства који је у нама можда и остао. Заиста, јесу ли једина алтернатива и будућност ове земље они који нам намећу став да ће се Албанци са Косова, они који су спалили десетине и десетине српских цркава и манстира, кидали крстове и рушили куполе, палили иконостасе и вековима старе иконе и фреске, део светског културног наслеђа, боље старати о нашим светињама од нас самих? И, како смо се уопште нашли у ситуацији да нам политика, да нам задаци које пред нас ставља амбасадор Киф буду једина алтернатива, као што нам сваког дана понављају, да другог излаза, наводно, немамо? И заиста, има ли у овој земљи и колико оних који су спремни да отворено кажу да их речи амбасадора Кифа о „Косову држави“ која ће боље чувати српске светиње од Србије саме и Срба самих, понижавају? А колико је оних који ће из разних шићарџијских интереса, због краткорочне политичке користи, због „европејства“ које је код нас у моди, прећи преко њих, не схватајући њихову суштину? Колико је оних у Србији који су спремни да амбасадору Кифу у лице кажу да није случајно што нам Енглези „поново доносе ултиматуме“, а колико оних који се боје? Кустурица му барем то није оћутао. За почетак доста! А, шта ћемо и како ћемо ми остали?
Прочитајте још:СПИНОВАЊЕ: Док ми галамимо о Унеску, Косово нам увело визе на миг из САДРуси не долазе, одавно су туРусија, Сирија и „пас – амерички кан“
Извор: Искра