Правда

Њихова мишљења о Костићевој изјави су подељена. Војска Краљевине Србије вратила је 1912. године територију Косова у границе српске државе. Од тада су се мењали политички системи, државе, границе и идеологије, а од 1999. власт у Београду више физички нема контролу над територијом Косова и Метохије. Да ли је Костићева изјава јерес или реалност? "Највећи број наших политичара мисли да је одговорио на проблем када је изјавио Косово је Србија и никада нећемо признати Косово. Пропуштали смо прилике једну за другом и сада се налазимо у неповољном положају", истиче академик САНУ Љубомир Симовић. Док Србија не признаје Косово, то је урадило 108 од 192 чланице Уједињених нација. Ипак, власт у Приштини још није осигурала столицу на Ист риверу у Њујорку, као ни у Савету Европе. Осим тога, не признаје их пет чланица Европске уније. Драмски писац и члан САНУ Душан Ковачевић сматра да Србија мора да се бори за оно што је преживело на Косову. "Да ли може или неко сме у Србији да потпише било какав документ о отуђењу Косова и Метохије. Наравно да не сме. Наравно да не сме јер то није његово", наводи Душан Ковачевић. Међутим, академик Љубомир Симовићц поставља питање: "Када би нам вратили Косово, да ли би имали начина, да ли би имали некакву идеју да Косово после свега што се догодило интегришемо?" Најава новог наоружавања у региону опасна је за Душана Ковачевића. Према његовим речима, одговор Србије може да буде само дипломатија. "Не би било никако добро да неко буде испровоциран да уђе у било какав сукоб, јер би то био последњи сукоб. Ми, као земља која је окружена једном од највецих сила на свету, немамо ни снаге, ни права да уништимо комплетну будућност Србије", каже Ковачевић. Од данас је, између осталих, нови члан Српске академије наука и уметности Коста Чавоски, док за дописне чланове нису прихваћени Леон Којен и Слободан Антонић.