Правда

На Београдској берзи ће, од 12. новембра, бити могуће трговати државним обвезницама које гласе на динаре или на евре, и на наплату доспевају од једне до 11 година. Оне купцу, према садашњим подацима, носе принос од 4,95 до 12,99 одсто годишње на динаре, односно од 2,22 до 4,5 одсто на евро обвезнице. - По својој суштини, хартије од вредности које емитује држава се сматрају првокласним финансијским инструментима и најсигурнијим видом улагања, јер носе најнижи кредитни ризик, с обзиром на то да је гарант испуњења обавеза држава - истичу на Београдској берзи. - Камата остварена по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац Република не подлеже обавези плаћања пореза на приход од капитала, односно не улази у пореску основицу. Берзански аналитичар Ненад Гујаничић истиче да је листирање дужничких државних хартија добра вест и за Републику Србију као издаваоца који ће сада лакше моћи да пласира нове емисије, али и за инвеститоре који ће имати већи број инвестиционих могућности. Да би грађанин купио државне хартије из примарне емисије, мора да спреми минимум 5.000 евра (5х1.000), или 50.000 динара (5х10.000) за обвезнице у домаћој валути. Ово се односи на куповину када Република Србија први пут понуди своје хартије на продају. Грађани морају да контактирају брокерску кућу и преко ње купе обвезнице. Трошкови трговања на берзи за грађане су следећи: 0,1 одсто је трошак берзе, исто толико је провизија Централног регистра хартија од вредности, а плаћа се и услуга брокера од 0,1 до један одсто. Из угла улагача, више може да се заради на обвезницама која касније доспевају. Камата се наплаћује годишње (већ како стоји на купону обвезнице), док се по истеку целог рока добија номинална вредност обвезнице. - Листирање државних дужничких хартија би требало да помогне креирању и тржишта осталих дужничких финансијских инструмената: муниципалних обвезница, које издају локалне самоуправе, корпоративних обвезница и слично. Ово ће бити и велики стимуланс за грађане који држе велике депозите у банкама, а до сада нису имали на располагању већи број инвестиционих алтернатива - оцењује берзански аналитичар Ненад Гујаничић, истичући да је штета што се овај потез није десио много раније.