Правда

У Службеном листу ЕУ објављено је да се од октобра уводи појачан надзор за увоз малина из Србије због тог вируса. Оне су стављене на листу производа неживотињског порекла које се у ЕУ увозе из трећих земаља. Срећом по нас на том списку нема и других производа из Србије. Могло би се ипак рећи да је мера била очекивана. Претходио јој је инцидент из јула ове године када је са тржишта Европске уније повучена смрзнута малина пореклом из Србије, увезена из Белгије, због присуства овог патогена. Воће је тестирано у Шведској одакле је потекла узбуна, а онда и налог за повлачење са европског тржишта. Министарство пољопривреде изашло је тада само са штуром информацијом да је реч о малинама произвођача из околине Шапца. Највећи извозници и откупљивачи уверени су да оваква ситуација носи ризик и да може да угрози углед српске малине, због чега много више мора да се ради на обуци берача, прерађивача и осталих у ланцу. Да се наметну иста правила за све, да се у близини малињака обезбеде тоалети и чиста вода. Тврде да „нажалост у 21. веку неким људима треба нагласити да после одласка у тоалет треба обавезно прати руке”. – Малина је осетљива, не пролази термичку обраду. Данас се информације брзо шире. Ако код некога нашег извозника у Шведској нађу норовирус, нас истог тренутка зове купац из Аустралије. Њега не интересује ко је погрешио. Он је чуо да српска малина није безбедна, коментаришу ова догађања представници једног од наших највећих извозника малина. Милан Ђукић, председник Удружења малинара „Виламет” из Ариља, тврди да је „производња ариљске малине доведена до савршенства, а да сви добро знају да је норовирус болест прљавих руку и да је кључно каква је хигијена берача. Он каже да треба извршити притисак на власнике великих хладњача који у „сезони откупљују све што се нуди, без икакве контроле, малтене не питајући одакле малине долазе”. – Прихватамо све европске захтеве, али не дозвољавамо да се сви сврставамо у исти кош. Пре две године у Ариљу се појавио норовирус у једној хладњачи, али се касније показало да је тај контингент био довезен са Косова. Због тога смо спремни да понудимо узорковање малине на њиви, истиче Ђукић. Тестови на норовирус раде се у свега две лабораторије у Србији. У Новом Саду и у Ужицу, али немају акредитацију за методе откривања присуства норовируса у храни. Увођење акредитације је изузетно скупо и ниједна домаћа лабораторија то себи не би могла да приушти па их извозници и откупљивачи ангажују из предострожности. Већина извозника на захтев купаца из иностранства анализе ради углавном у лабораторијама у Немачкој.

Прочитајте још:НОВА РУСКА МАШИНА: „Lada Xray“ (ВИДЕО)Влада ипак спасава Танјуг

Ферари међу вирусима Норовирус спада у отпорне патогене вирусе чија се зараза шири невероватном брзином, због чега га зову и „ферари међу вирусима”. Отпоран је на дезинфекциона средства која се најчешће употребљавају у домаћинству. На површинама у стану може да преживи и до 12 дана. Инфицирани обично имају симптоме изненадне мучнине и повраћања, воденасту столицу и болне грчеве у стомаку. Деца чешће повраћају и имају повишену температуру. Код одраслих се могу јавити и главобоља, болови у мишићима и осећај умора. Симптоми трају до три дана и већина људи се опорави у потпуности без лечења. Међутим код одојчади и старијих особа може доћи до озбиљне дехидрације. Добра вест је да нису сви подложни зарази норовирусом. Процењује се да око 20 одсто становника Европе има извесну мутацију гена која их чини отпорним на норовирус. Најбоља превенција је често и дуготрајно прање руку. Извор: Политика (Ивана Албуновић)