Правда

Са друге стране, научници су утврдили да особе које раде више од 55 сати недељно или више од девет или 10 сати дневно, укључујући и суботе, имају од 10 до 33 одсто већи ризик да оболе од кардиоваскуларних болести или да доживе шлог. Професор Мика Кивимаки, епидемиолог, са тимом стручњака лондонског Колеџ универзитета анализирала је студије које су пратиле више од 600.000 мушкараца и жена у Европи, Америци и Аустралији у периоду од осам година. Аутори истраживања су поредили број часова проведених на послу током једне недеље са вероватноћом за настанак болести срца. И утврдили су да је превише посла штетно за здравље, без обзира на факторе као што су године, пол или социјално-економски статус. Ризик се није значајно променио ни када су у обзир узели остале факторе који негативно утичу на здравље кардиоваскуларног система као што су висок притисак, повећан ниво масноћа у крви, седентаран начин живота, конзумирање алкохола и пушење. Рад, дакле, закључили су ст­р­у­ч­њаци, на човека делује негативно, као и токсична материја: са повећањем броја сати проведних на послу директно расте и ризик од можданог удара. Ко на послу пет дана недељно проводи од 41 до 48 сати повећава ризик за шлог за 10 одсто, а они који имају исти број радних сати, али за један радни дан више, увећавају ризик за мождани удар за 27 одсто. Разлози нису сасвим јасни, рекао је Кивимаки, али се научници слажу да на људе који проводе много времена седећи на послу то негативно утиче, уз обавезно присуство стреса. У истраживању су праћени само службеници, што не значи да би се резултати битно променили ако би били праћени радници или менаџери, који су задовољни послом. - Прековремени рад је међу радницима веома распрострањен: рецимо у Турској око 43 одсто запослених ради више од 50 сати недељно, док је овај проценат у Холандији најнижи, односно са послом "претерује" мање од једног процента запослених - прокоментарисао је Урбан Јанлерт из универзитета у Умеу, у Шведској, пренео је италијански дневни лист "Коријере дела сера". У неким државама, каже Јанлерт, постоје прописи којима се ограничава прековремени рад. Он упозорава да, на пример, у ЕУ важи наредба која гарантује право запосленог да не мора да ради више од 48 сати недељно. - Ипак, ово се не користи довољно, што би требало људе који су се пронашли у овој студији да узнемири - напоменуо је Јанлерт. Доктор Тим Чико, специјализант кардиоваскуларне медицине на Универзитету у Шефилду, наводи да студија није доказала да ли дуго радно време може да изазове мождани удар или болести срца. - Готово је немогуће доказати да ли постоји директна веза, јер би то захтевало да хиљаде људи, насумично изабраних, раде више или мање сати, и да се након вишегодишњег праћења утврди да ли то мења ризик од можданог удара, али да се не мењају остале животне навике - напоменуо је Чико. - За многе људе, смањење радног времена је немогуће. Али, зато већина може да смањи време које проводи седећи, повећа физичку активност и побољшамо исхрану у току рада. То може да буде и важније него количина времена коју проводимо на послу.

Прочитајте још:ОРАЛНИ СЕКС: Она му је ејакулирала по лицу, а он је онда донео невероватну одлуку! (18+)ДЕЦА И ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ: Родитељи, пажња!

Секс Жене које имају активан сексуални живот живе скоро осам година дуже, а мушкарци који имају већу учесталост оргазама имају чак 50 одсто мањи превремени морталитет Седење Истраживање је показало да особе које смање седење на мање од три сата дневно могу да продуже живот у просеку за две године Спавање Људи који спавају дуже од девет сати имају 41 одсто већи ризик од срчаних обољења од оних који спавају између седам и осам сати Гледање у екран Више од четири сата дневно повећава ризик од срчаног удара или шлога за чак 11,3 одсто, а редуковање на мање од два сата током дана може да продужи животни век скоро за годину и по. Исхрана Прекомерно конзумирање црвеног меса доприноси повећању ризика кардиоваскуларних болести и оболевања од рака. Извор: Вечерње Новости