Правда

У последње две године Обамина администрација је двапут саопштила да мења политику за борбу са кризом у Сирији и Ираку и претњом од стране Исламске државе. Али, обе измене су биле нови покушаји да се заустави понижавање Америке, што је код међународне заједнице створило утисак растуће слабости и неодлучности САД, истиче аналитичар. Први „заокрет“ у спољној политици САД означио је Обама током говора 10. септембра 2014. године, када је после серије јавних егзекуција ИД амерички председник изразио решеност за попуну победу над терористима захваљујући „систематској кампањи ваздушних напада“ у Ираку и Сирији, обуци сиријских побуњеника и повећању помоћи ирачкој армији. „Неуспех је био очигледан одмах – ваздушни напади у Сирији нису зауставили ИД, у Ираку су терористи преузели контролу над градом Рамади, упркос бројчаној надмоћи ирачке армије над ИД у односу 10:1. Ирачка армија и Курди су тражили више оружја, док је Обамина администрација седела скрштених руку“ - пише Флајц. Осим тога, спектакуларни крах Обамине политике догодио се ујесен ове године, када је неуспех доживео програм обуке сиријских побуњеника вредан 500 милиона долара, а Русија почела да спроводи специјалну операцију у Сирији. Истовремено је Иран такође повећао своје присуство у Сирији. „Председник Русије Владимир Путин је исмејао и изигнорисао председника Обаму, када је послао руску војску у Сирију у складу са  са споразумом између РФ, Сирије, Ирака и Ирана“ - истиче Флајц. Обамина администрација је на те неуспехе одговорила новим курсом спољне политике, који изгледа још горе од претходног, наводи се у чланку. Без икакве стратегије, председник Обама послао је „до 50“ припадника специјалних јединица да помогну сиријским побуњеницима. Након тога су амерички медији јавили да специјалне јединице САД консултују не сиријске побуњенике, већ Курде, који имају своје интересе у Сирији, а који нису везани за борбу против ИД. Осим тога, та помоћ америчке војске Курдима почела је да забрињава Турску. Савезници САД добро разумеју да је та Обамина „политика“ само покушај отезања времена до тренутка када ће моћи да напусти председничку функцију – тада ће моћи да тврди да је покушавао да промени ситуацију, пише аутор. И с тим у вези у региону почиње да се мења однос снага. „Русија попуњава вакуум власти у региону и ствара нову алијансу с Ираком, Ираном и Сиријом. Русија је побољшала своје односе с Израелом и Египтом“ - истиче Флајц. Политика нечињења америчког председника у борби против терористичке претње може да изазове озбиљне последице. По ауторовим речима, слабост и некомпетентност спољне политике председника Клинтона једном је одрешила руке Ал Каиди, а сада постоји опасност понављања 11. септембра.