„Игра се променила. Што је доста – доста је. Граница мора бити запечаћена“. Пише: Петрик Кокберн
САД захтевају да Турска затвори „рупу“ од око 90 километара на граници са Сиријом која је једина преостала транзитна тачка за милитанте Исламске државе, укључујући и неке од оних који су повезани са нападима у Паризу, као и другим терористичким делима. Комплетно затварање 900 километара дуге границе био би озбиљан ударац ИД, који је преко те границе у протеклих три године регрутовао на десетине хиљада исламистичких бораца. У светлу недавних догађаја у Паризу, Вашингтон јасно ставља до знања Анкари да више неће прихватати турске тврдње како нису у могућности да поставе кордоне на мали део границе који још увек користи ИД. „Игра се променила. Што је доста – доста је. Граница мора бити запечаћена“, изјавио је за The Wall Street Journal виши сарадник из администрације председника Обаме описујући снажну поруку коју је Вашингтон послао Турској влади. „То је претња целом свету која, кроз турску територију, долази из Сирије.“ Према проценама САД, биће потребно око 30 000 турских војника да би се затворила граница између Јарабулуса на Еуфрату и градића Килис, на западу Турске, судећи по извештају из тог магазина. Обавештајне службе САД наводе да се процеп у граници, који ИД најчешће користи, протеже од Јарубулуса, у којем је званична граница затворена, до Кобанбеја.
Курдски фактор
То је постало од суштинске важности још у јуну, када су сиријски Курди, познати под именом Снаге народне заштите (YPG) успели да освоје гранични прелаз Тал Абиад, 90 километара северно од Раке, престонице Исламске државе. Турска је држала границу отвореном док је ИСИС контролисао јужни део, али је одмах запечатила када су курдске снаге преузеле контролу. Турске власти одбијају да пропусте чак и да се тела курдских бораца, турских држављана који су погинули борећи се против ИД, пребаце преко границе назад у Турску. Овакав потез САД уследио је у време растућих међународих критика на рачун Турске због онога што свет сматра дугорочном толеранцијом, или чак помагањем, ИСИС-а и других екстремних џихадистичких група као што је Ал-Каидина филијала у Сирији, Ал-Нусра фронт и Ахрар Ал Шам. Не само да су хиљаде бораца прошле кроз Турску на путу прикључивања ИД, већ је и сирова нафта из нафтних поља које ИД експлоатише у североисточној Сирији тим путем транспортована у Турску, где се и продавала, чиме је обезбеђиван највећи део финансијских средстава самопроглашене Исламске државе. Прошле недеље турски суд је затворио двојицу истакнутих новинара због објављивања слика турских камиона како достављају муницију опозиционим фракцијама у Сирији. Председник Реџеп Тајип Ердоган тврди да је оружје било намењенои туркменским паравојним формацијама које су у савезничком односу са Турском и које учествују у борбама у Сирији, али је то демантовано од турских политичких лидера блиских Туркменима. Турска је сада под тешким притиском од стране САД и Русије, будући да је председник Владимир Путин директно оптужио Анкару да помаже ИД и Ал-Каиду. Након обарања руског авиона од стране турске авијације, Русија је покренула жестоке ваздушне ударе као подршку офанзиви сиријске војске која настоји да под своју контролу врати западни крај сиријско-турске границе. Опозициона Сиријска опсерваторија за људска права навела је да су руски удари у граду Ариха јуче убили 18 људи и ранили десетине. Турска је објавила да је примила тело пилота који је убијен након што је срушен авион, и да ће га сада проследити Русији. Захтев САД да Турска коначно затвори границу западно од Јарабулуса би могао, уколико Турска пристане да сарађује, да се покаже погубнијим за ИД од повећања ваздушних удара САД, Француске и – вероватно – Британије. YPG је током прошле године затворила половину сиријске границе и поразила ИД у бици за још један гранични прелаз код града Кобани. Сиријски лидери Курда наводе да желе да напредују још даље од њихове линије фронта на Еуфрату како би се повезали са курдском енклавом код Африна. Међутим, Турска инсистира да ће се војно супроставити било какавом напредовању курдских снага. Уместо тога, предлаже стварање тампон зоне на јужној страни границе одакле би ИД био потиснут од стране снага сиријске опозиције. САД су одбациле овај предлог, сумњајући да турска дефиниција "умерених побуњеника" укључује оне које САД сматрају терористима. Такође, чини се да је то замка којом Турска настоји да заустави напредак Курда, који имају велику подршку ваздушних снага САД у ширењу своје територије (de facto државе) дуж јужног крила турске границе. Званичници САД наводе да би пропуштање милитаната Исламске државе да прелазе из Сирије у Турску - са намером да изводе стравичне терористичке нападе у Европи - за последицу имало „жустру реакцију“ европских држава усмерену против Турске. У међувремену, ирачки званичници тврде да су пронађене још три масовне гробнице у граду Синџару на северу земље, који су курдске снаге уз подршку САД заузеле раније у току месеца.
Прочитајте још:ЛАЗАНСКИ: Турска избачена из игреДубоки понор ТурскеПутин, Али Баба и 40 разбојника
Извор: Independent, Нови Стандард