Правда

У једној од ретких прилика у којима су се чланице Савета безбедности Уједињених нација сложиле, изгласана је резолуција против финансирања терористичких група, чија је главна мета Исламска држава. Ова резолуција је резултат интензивних дипломатских преговора руске и америчке стране, који наводе на закључак да је дошло до отопљавања односа између две земље које су биле на ивици новог хладног рата. О намери две стране да се консултују о Сирији говоре чести сусрети шефова дипломатија две владе, Сергеја Лаврова и Џона Керија. Два дана уочи гласања у Њујорку Кери је из Москве, где је дуго разговарао са руским председником Владимиром Путином, поручио да би САД и Русија могле да доведу до преокрета у Сирији. Две земље имају заједнички приоритет, а то је борба против ИД. Сва друга билатерална питања су пала у други план, укључујући и питање Украјине, иако Вашингтон не одустаје од санкција Русији. Андреј Кортунов из руског Савета за међународне односе каже да је америчка позиција флексибилнија, али да администрација у Вашингтону не мења однос према Москви због унутрашњих прилика. „Чак и да хоће, Обама нема времена за то, јер се Америка спрема за изборе. Али Вашингтон је свестан да су капацитети америчке коалиције ограничени. Пре само пола године надали су се да ће њихова ваздушна операција довести до значајних резултата, сада је очигледно да није довољна“, указује Кортунов. У међувремену је покренут такозвани бечки процес, преговори о судбини Сирије у којима учествује седамнаест земаља — западних сила, Русије и регионалних сила. Вашингтон је направио велики заокрет у спољној политици када је пристао да у разговорима учествује и Иран, савезник Русије. Техеран има одлучујућу улогу у решавању ратних сукоба у Сирији у којој подржава шиите који се боре против ИД. Суочен са неуспехом војне стратегије у Сирији, Вашингтон је променио приоритет својих акција са рушења председника Башара ел Асада на борбу против терористичке организације која је заузела велики део Сирије и Ирака. У бечким преговорима је договорена политичка транзиција у Сирији, која предвиђа да се у јануару сусретну представници опозиције и режима, да се за шест месеци формира прелазна влада, а избори организују за осамнаест месеци. „Бела кућа и даље не подноси Башара ел Асада, али схвата да сиријски председник представља много мању претњу за САД и њене савезнике него ИД“, каже руски политички аналитичар Владимир Оленченко. Српски аналитичар Владимир Трапара не верује у политичко решење у Сирији. „Сумњам да ће доћи до политичког решења зато што ми позиције САД и Русије делују непомирљиво. Лако могу да се договоре да Башар ел Асад мора да оде и да мора да се изврши транзиција ка неким другим политичким снагама. Али питање је да ли се слажу око тога које ће то снаге да буду. Мислим да се не слажу зато што свако хоће своје људе на власти у Дамаску“, каже саговорник Спутњика. Трапара сматра да ће у Сирији доћи до замрзнутог сукоба по украјинском сценарију, односно до прекида ватре али без коначног политичког решења. Овакав исход је још увек неизвестан јер је блискоисточни контекст много сложенији него што је то случај у Украјини. Москва оцењује да међународна сарадња у Сирији зависи од Вашингтона. Бела кућа је одбила иницијативу Москве о заједничкој коалицији, којој се придружио Париз. У Сирији и даље влада ривалство две коалиције — западне на челу са САД, у којој учествују и заливске земље, и руске, која подржава сиријску војску у бори против ИД. Москва сматра да Вашингтон покушава да споји неспојиво: борбу против тероризма и решавање међународних проблема са сопственим глобалним пројектима.