Правда

Обарање Су-24 није изазвало рефлексну реакцију из Москве, коју су многи очекивали. Уместо тога, Путинова пажња је усмерена на крајњи циљ победе над тероризмом у Сирији и одржавање суверенитета и интегритета те државе. Инцидент са авионом је појачао његову одлучност да затвори северну границу, порази терористе и добије рат. Јасно је да руско бомбардовање џихадистичких група које делују у близини турско-сиријске границе брине турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. Он се дуго се надао да ће тај простор бити претворен у безбедну зону у којој би сунитски милитанти који се боре против Асада могли да добију оружје и другу подршку од својих спонзора, и да је напусте по потреби. Један од разлога за напад на руски ратни авион је вероватно покушај руско-владине коалиције да поврати то подручје и затвори границе да би се зауставио проток терориста из Турске. Био је то очајнички покушај да се закочи руска офанзива и преокрене ток рата који сада иде у Асадову корист. Нема сумње да је Ердоган најбољи пријатељ Исламске државе, а проблем са којим се Турска сада суочава је што коалиција брзо уништава инфраструктуру која обезбеђује средства за ИД (рафинерије нафте, нафтна поља и транспорт), док постепено преузима територију која је формално-под контролом многих антирежимских или група повезаних са Ал Каидом на северу, западу и централним деловима земље. Само у последњих неколико дана, Русија и сиријска војска су завршиле опкољавање највећг града у Сирији, Алепо, уништили конвој од преко 500 камиона у близини Раке, и интензивирали бомбардовање у планинама. Сада је коалиција фокусирана на затварање границе с атурском, што је потез који ће прекинути виталне линије про-турских милиција које делују у Сирији и присилити терористе или да побегну или да се предају. Имајте на уму да Ердоган није једини са идејом коридора источно од Еуфрата. Моћни политичари у САД, укључујући и Џона Мекејна, Хилари Клинтон и други су алудирали да је ово подручје најповољније за зону забране летова. И, упркос чињеници да Обама одбија да пошаљете копнене снаге да се боре у Сирији, он је прошле среде потписао акт који предвиђа још 800 милиона долара помоћи Сирији и Украјини.То помаже да се објасни зашто је руска офанзива изазвала узбуну у Вашингтону, јер зато САД планирају да успоставе трајну одскочну даску за побуњенике у Сирији. Геополитички истраживач и писац Тони Карталучи објашњава да појачане активности Русије дуж сиријско-турске граници означавају завршну фазу у сиријском сукобу. Када буду затворени сви коридори за снабдевање терориста, ИД, Ал Нусра и остали повезани са НАТО ће се распасти, док ће сиријска војска вратити ред у целој земљи. Посматрано у том светлу, недавни захтев Обаме да Турска распореди 30.000 војника ради затварања границе на турској страни треба посматрати са екстремним скептицизмом. Јасно је да Вашингтон није попустио у ставу да "Асад мора да оде" .То значи да се Обамина екипа нада да ће турске копнене снаге успети тамо где џихадисти нису, односно да ће 30.000 војника бити искоришћено за стварање и одржавање широке тзв. сигурне зоне унутар сиријске територије. Турској би требао повод за напад и мало ваздушне подршке ваздушних снага САД. Не би било први пут да се нека лаж искористи да се започне рат. Суштина је ово: Путину је боље да брзо заузме границу пре него што Вашингтон и Анкара сложе коцкице и почну да се мобилишу. Турске војне снаге су 25. новембра гранатирале сиријску територију, јер Турска покушава да испровоцира сиријски одговор да би могла да тврди да се ради о "агресији". То би био повод за почетак турске војне операције у Сирији, а Анкара се у овом тренутку припрема за инвазију, окупљајући снаге у близини границе. Врло је вероватно да би сукоб са директним или индиректним учешћем Русије, довео до тога да Турска затвори мореузе, иако према Конвенцији из Монтреа то може да уради само у случају рата или, ако сматра да јој прети реална опасност од рата. Затварање мореуза би пореметило везе између руских поморских снага на Средоземљу и главне базе Црноморске флоте. То би угрозило руску операцију у Сирији, и подигао руско-турски сукоб на ниво правог рата. Овакав исход би методом "завади па владај" ојачао атлантску доминацију, јер би Русија била укопана у унутрашњим и спољним сукобима, док би Турска била ослабљена и постала више зависна од САД и њених западних савезника. Након почетка недавног руско-турског сукоба, европске земље су покушале да радије остану по страни. Али резултати новог самита ЕУ и Турске показују да је Турска добила подршку не само од САД, већ и европских земаља. Опасност по Русију је што, као у Кримском рату у 19. веку, постаје све више и више изолована.

Прочитајте још:Једина мета НАТО је била и остала РусијаЗОВУ ГА „НЕОБОРИВИ“: Руски авион од којег стрепи цео свет (ВИДЕО)АСАД: Сирија ће изаћи на крај са терористима чим Запад престане да их подржава

Извор: Counterpunch/Katehon/ Курир