Правда

Па чак и ако Национални фронт у другом кругу није успео да оствари победу, у првом кругу за њега је гласало 35 одсто особа старих између 18 и 34 године. Слободарска странка је на покрајинским изборима у Бечу у октобру добила 24 процента гласова бирача млађих од 30 година. И у Холандији, Данској и Пољској расте подршка младих десничарским странкама. Један од разлога је и чежња за националним идентитетом у оквиру Европске уније. „Десне странке дале су тежину идентитету као теми, а млади људи увек траже идентитет“, оцењује 32-годишњи посланик Зелених у Европском парламенту Жан-Филип Албрехт за немачки лист „Ди велт“. У Аустрији је Слободарска странка посебно популарна код тачно одређене групе младих: реч је пре свега о младим мушкарцима од којих је већина слабо образована. Да би их придобио, председник странке Хајнц-Кристиј Штрахе труди се да буде једноставан и – кул. Он не носи одела већ фармерке и сунчане наочаре. Специјално за изборе у Бечу снимљен је спот са репером MC Blue. Тај спот се, према мишљењу Гертрауд Диндорфер, директорке Демократског центра Беч, уклапа у рецепт за успех Слободарске странке код младих. „Та странка води агресивну предизборну кампању. Страначки програм ту не игра посебно велику улогу“, каже Диндорфер: „Они имају врло једноставне, јасне поруке.“ Чињеницу да је та странка посебно привлачна баш младим мушкарцима, она између осталог објашњава и тиме што у тој странци нема готово ниједне политичарке. Друга централна порука је супротност између „ми“ и „они“. Та порука наилази на плодно тло посебно у оним земљама у којима се води интензивна расправа о избеглицама. Међу њима је и Аустрија. Многи младићи лошег образовања забринути су да би избеглице могле да им одузму једноставније послове. И зато се окрећу Слободарској странци, објашњава Диндорфер. А та странка зна како да их придобије. „Чланови те странке иду у диско-клубове и тамо придобијају своје бираче. Они шире 'црно-беле пароле', створили су својеврсну 'ми-групу' коју су учинили важном, а оне који не припадају тој групи – омаловажавају“, објашњава Диндорфер. Она истиче да та странка као своје непријатеље пре свега види странце. И други политичари успешно примјењују ту тактику. Мађарски премијер Виктор Орбан поставио је ограду против избеглица и грађанима на референдуму поставио питање да ли би избеглице које илегално уђу у земљу требало протерати, затворити или их осудити на присилни рад. И у Немачкој је расположење према избеглицама постало мање пријатељско откад је све више њих почело да пристиже у земљу. О томе сведоче запаљени објекти за смештај избеглица. Ипак, десничарска Немачка националдемократска странка (НПД) још увек нема толико присталица као сличне странке у Европи. Тренутно је НПД заступљен само у једном од 16 покрајинских парламената, наиме у Мекленбургу Предњој Померанији, где је на изборима 2011. године добио шест одсто гласова. Политиколог Рудолф ван Хилен верује да млади у Немачкој не нагињу НПД-у јер им држава успешно и редовно указује на то какве последице је имала владавина десничара у нацистичкој Немачкој. Кључ имунизације је у раној превенцији, истиче тај политиколог: „То младе чини мање пријемчивим за све облике екстремизма: десног екстремизма, левог екстремизма, исламизма... Ту расте једна јака и самосвесна генерација.“ Гертрауд Диндорфер сматра да друштво мора нешто да предузме тамо где националистичке странке имају све више успеха код младих. Каже да би политичари требало да се позабаве младима који верују да етаблиране странке не могу ништа да им понуде. Ако јаз између незадовољних младих бирача и демократских странака постане непремостив, то би могло да има озбиљне последице по Европу, упозорава Диндорфер: „Тај феномен у Европи мора се узети за озбиљно. Што је више непријатељства према странцима и предрасуда, што је већа дистанца према политици, то су веће опасности за демократију и отворено либерално друштво.“