Правда

Истакните неколико најважнијих факата који оспоравају званичну истину о Сарајевском атетату. -Није никаква тајна да истрага никада није ваљано обрадила многе битне моменте тог догађаја. Најпре, Принцип је испалио два метка, а на телу Франца Фердинанда су три улазне ране. Ту је и метак који је смртно погодио Софију, онај хитац који је погодио Поћорека и рупа од метка на аутомобилу. Само ове чињенице наводе нас да закључимо да је ту било још неких особа које су тога дана у том моменту пуцале на аутомобил у којем је био аустријски престолонаследник. Пиштољ којим је пуцао Принцип није онај који је добио у Београду и који је пренео преко реке Дрине. Обезбеђење је тога дана било знатно мање бројно од онога које је било ангажовано приликом посете цара Фрање Јосипа Сарајеву. Зашто, то не знамо. Мало је познато колико је фактора имало мотив да Фердинанд у Сарајеву буде убијен. На које факторе мислите? -Установио сам да је постојало 18 центара моћи који су имали мотив да Фердинанд буде убијен. Нешто од тога се зна, али сам дошао и до неких сазнања која оспоравају званичну верзију о атентату. Наведите нам нека од тих сазнања. -Не зна се, на пример, да је непосредно пре атентата у Сарајево из Лондона стигао познати плаћени убица носећи 10.000 фунти које је подигао у Ротшилдовој банци. Траг плаћеног убице се губи кад прелази границу Аустро Угарске. Који су ваши извори из којих сте црпели грађу за роман Рука анђела? -Током вишегодишњег истраживања прочитао сам све о том догађају што сам могао наћи, преврнуо сам архиве, читао оно што је већ објављено. Осим тога отишао сам до сродника оних који су учествовали у атентату и били после суђени, а неки од њх погубљени. Сматрам да је управо то потребно за моју причу јер је реч о драгоценим сведочанствима која морамо похватати док су људи још живи. О Првом светском рату написано је доста романа, али о страдњима Срба из БиХ мало је написано у литератури. Примећујемо да сте посвећени управо томе јер и ваши претходни романи третирају коб Срба из БиХ. -Да, један од мојих романа Последњи племићи посветио сам свом дједу Гавру, који је послије Другог свјетског рата, заједно са цијелом породицом страдао у комунистичким прогонима. Волео бих да напишем роман о херојству наших пилота који су бранили Краљевину у априлском рату 1941. године. Па што га не напишете? -Бих,али немам када, морам од нечега да живим, а од писања се у Републици Српској не може живети. Институције у Републици Српској не маре за оне који желе да промене свест дефинисану у сјајној синтагми: дух самопорицања. А ни у Србији ништа није боље. Сад нам ријалити гурају и у књижевност. Важнија је прича ко је кога јебо на естради или шта раде вампири него шта је предходило коначном протјеривању Османлија из Босне. Препознајемо у "духу самопорицања" наслов књиге Мила Ломпара. Шта вам посебно смета у нашој званичној историји? -Карађорђев устанак називамо Првим српским устанком. То није тачно, нисмо ми Срби имали сам два устанка против Турака већ најмање 16, али оне ко су подизали Срби из БиХ и Војводине историчари Карађорђевића не рачунају. Они хоће да је све почело од њих. Мој наредни роман  управо се бави се једним од тих устанака, Бајом Пивљанином и српском историјом из седамнаестог вијека. Годишњица Сарајевског атентата била је око Видовдана прошле године повод за много научних скупова и дела од којих нека то виде као догађај који оптужује Србију за избијање Првог светског рата. Сарајевски атентат и сада је тема јер Мило Ђукановић ових дана изјављује да је за њега Гаврило Принцип био терориста. На који начин треба бранити Принципа и Младу Босну? -Гаврила Принципа и Младу Босну тешко је бранити од неинформисаних и злонамјерних људи. Од њих то и не треба. Битно је едуковати заинтересоване и слабо обавјештене. Један од примјера како би то требало да се ради је филм Бранио сам Младу Босну. Штета што институције Републике Српске нису стале иза тога филма, финансијски и пропагандно, али кад се присјетимо да су ти људи финансирали филм "Турнеја" онда је Срђан Кољевић добро прошао што га нису забранили.

Прочитајте још:(ИНТЕРВЈУ) Марија Микетић: Када страдању дамо смисленост, постајемо победници(ИНТЕРВЈУ) Милош Латиновић: Младост је „простор“ снова и анархије

Извор: Правда/Драган Башовић