Правда

Шта је највећи проблем с постојећим законом о доступности информација и заштити података личности? - Проблем с постојећим законом о заштити података и личности јесте у томе што је закон концепцијски прављен као „кровни“ и заснован је на претпоставци да ће разраду добити у посебним, секторским законима, а то се није догодило. Због тога систем подсећа на „швајцарски сир“, па је читав низ области обраде података о личности потпуно неуређен. А како Устав предвиђа, обрада личних података мора бити уређена законом и она је у низу важних области у највећем броју случајева формално незаконита. Како се ефикасније може решити проблем избегавања институција и функционера да доставе информације? - Треба заоштрити и доследно спроводити законске одредбе о одговорности за кршење закона. Више пута сам упозоравао да је то што надлежно министарство (правде и државне управе) годинама није покретало ниједан прекршајни поступак против прекршилаца закона практично позив на његово кршење. Колико је притужби стигло на адресу повереника током 2014. године, на шта су се грађани највише жалили? - У прошлој години стигло је 5.778 нових предмета из области слободе приступа информацијама и још 2.012 из области заштите података о личности. Нису сви предмети жалбе, али већина јесте. Највећи предмет интересовања на релацији власт-јавности јесте располагање јавним новцем, добрима, буџетом, донацијом, јавне набавке, приватизације и слично. На рад ког министарства је канцеларија повереника добила највише примедаба, која министарства су највише избегавала да доставе информације од јавног значаја у 2014. години? - Статистички, највише жалби поднето је против Министарства унутрашњих послова - 310, потом Министарства правде - 89, Министарства пољопривреде и заштите животне средине - 71, па даље. Једино министарство против ког није било жалби јесте Министарство омладине и спорта. Али цифре не говоре све. И поред највећег броја жалби, не мислим да је МУП министарство које има најлошији однос према јавности. Тај број жалби умногоме је логична последица чињенице да је реч о огромном систему који је свакодневно у додиру с хиљадама људи. Која министарства и која јавна предузећа су рекордери у 2014. у плаћању казни за недостављање података од јавног значаја и о којим сумама је реч? - У току 2014. неколико министарстава је кажњено са по 200.000 динара. Међу државним органима као посебно негативан пример издваја се Комисија за акредитацију и проверу квалитета високошколских установа са 600.000 динара. Међу јавним предузећима то су „Телеком“ са 980.000 и „Србијагас“ са 560.000 динара. Министарство одбране није доставило информације у вези с ценом ремонта авиона и инцидента током Параде поноса. Сматрате ли да је реч о непознавању законских обавеза? - Па, може бити да је посреди или забрињавајуће непознавање релевантних закона, или свесно настојање да се изгради ексклузивна позиција у којој ће министарство само да цени кад хоће, а кад неће да поступа по закону, односно по одлукама и захтевима надлежних органа. Како год било, оваквим поступцима доводи се у питање функционисање правног поретка. Снимак у којем комунална полиција хапси Београђанку изазвао је полемику. У којим случајевима грађани могу да снимају јавне функционере и које? - Широм света људи сликају и стављају на интернет фотографије и видео-записе о активностима представника власти, најчешће полиције. Развој технологије учинио је то веома једноставним, па су грађани репортери често бржи од традиционалних медија. Поступање полицајаца кад су на дужности превасходно је предмет закона који утврђују и уређују право јавности да зна, а не закона који штите приватност. Јавни службеници, укључујући и полицајце, морају да рачунају с тим да је њихово деловање легитиман предмет интересовања јавности. Поготово кад примењују силу. На које се све начине могу злоупотребити хаковани лични подаци грађана Србије, јер смо недавно имали више случајева крађе идентитета? - Стицање користи на туђ рачун, наношење имовинске штете, тешко нарушавање угледа, довођење у сукоб са законом, безброј је начина. „Машта“ оних који су спремни да злоупотребе туђе личне податке готово је неограничена, то показују искуства широм света. Због тога је врло важно да се грађани што одговорније односе према својим личним подацима, да воде рачуна коме, зашто и по ком основу их дају. Али највећа одговорност је свакако на држави. Да ли продавнице, банке и кладионице имају право да поставе камере испред локала? - Строго формално, стриктно по слову закона, у највећем броју случајева немају то право. А постоје ситуације, оправдане разлозима заштите имовине или људи, у којима би то право требало да имају. Због тога већ годинама тражим од надлежних да то законом уреде. Пре неколико година припремио сам и формалну иницијативу с потпуно артикулисаним нормативним решењима, али нажалост без жељеног ефекта. Имате ли податке колико су пута припадници служби безбедности приступили подацима мобилних оператера у 2014. години? - Не у овом тренутку, али ускоро ћу их имати. Ускоро истиче рок из Закона о електронским комуникацијама, у коме су оператори и службе дужне да поверенику доставе те податке. Због чега тај закон упркос вашој иницијативи и инсистирању још није усвојен? - То заправо није питање за мене. Потреба да се мења постојећи, односно донесе нови закон о заштити података о личности одавно је констатована. Средином 2012. Министарство правде формирало је радну групу, али до данас никаквих, бар видљивих ефеката рада те групе није било. Имајући у виду велики и растући број проблема, у жељи да помогнем, ја сам са својим сарадницима и у сарадњи с експертима из академске заједнице и цивилног сектора припремио комплетан модел новог закона и пре неколико месеци ставио га на располагање Министарству правде, односно Влади. Нажалост, изостала је било каква реакција.

Прочитајте још:Срби први у свету по потрошњи антибиотика

Имају ли грађани у 21. веку приватност будући да нас снимају иза сваког угла? - Иако кроз историју еволуира, приватност је нешто што људи морају имати. Нешто што је човеку иманентно, неодвојиво од њега. Ако би је изгубио или је се одрекао, престао би да буде човек. Наставио би да егзистира, али као некакав хуманоидни робот. Познато је да сте љубитељ уметности и да у свом кабинету имате репродукцију Мироа. Која уметност вас највише инспирише и ког уметника цените? - Да, у кабинету имам неколико репродукција Хуана Мироа и Василија Кандинског, два сликара која ме импресионирају. Поред сликарства, волим и добру књигу. Уживам и да гледам добру глуму. И да не издвајам никог посебно, мислим да генерално, поготово за земљу наше величине, већ дуго у континуитету имамо изузетне, невероватно добре глумце. Активни сте на друштвеним мрежама, који је главни мотив и колико је овај вид комуникације моћан? - Имам Твитер налог, а и блогер сам. Мислим да су за време у којем живимо то незаобилазни начини комуникације, не зове се ово доба узалуд електронско. И да, мислим да друштвене мреже имају снагу и да та снага расте. Извор: Курир