Вишевековно је и веровање да није добро заспати у хладу ораха. Медицина је тек у 20. веку доказала да стабло, лишће и плодови ораха обилују јодом и да дуготрајан или вишегодишњи боравак у његовој близини изазива поремећај рада штитасте жлезде.
Етнолог Драгомир Антонић наглашава да има веровања произашлих из вишевековног народног искуства, које је савремена наука тек последњих деценија успела да објасни. По старом српском календару, година се дели на лето и зиму.Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра. Научна истраживања су пре неколико година показала да се ова два датума поклапају и са сунчевим календаром када се мењајају његове енергије. То је, такође, потврдила НАСА, јер је установила да се ти велики црквени празници поклапају са електромагнетним променама Сунца – истакао је за Новости етнолог Антонић. – У народу се Преображење, 19. августа, слави као прелаз из летњег у зимски период. Ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је бујало полако вене. Од тада се не препоручује ни купање у рекама и језерима, јер се “преобразе и камен у води и лист у гори”. Дуго је то сматрано чак и празноверјем, али је 2009. године НАСА показала да је тачно! После вишедеценијских свемирских истраживања и анализа сателитских извештаја, стручњаци НАСА констатовали су да у ово доба године воде мењају свој састав и прелазе из базних у киселе – рекао је Антонић. Антонић тврди да народно веровање не наводи разлоге због којих упозорава да нешто не треба чинити, али то није довољно добар повод да се таква веровања одбаце. – Вишевековно је и веровање да није добро заспати у хладу ораха. Медицина је тек у 20. веку доказала да стабло, лишће и плодови ораха обилују јодом и да дуготрајан или вишегодишњи боравак у његовој близини изазива поремећај рада штитасте жлезде – каже он. Према народним веровањима постоје особе које имају “зле очи” и да они могу да урекну друге, нарочито бебе, невесте и труднице. Медицински часописи су последњих деценија препуни чланака о онима који шире “негативну енергију” и чије присуство и поглед изазивају напетост групе људи или појединца. Ове појаве научници данас називају различитим именима, али када описују стање, оно се у потпуности поклапа са народним веровањем. Драгомир Антонић објашњава да су увек постојали даровити и радознали појединци који су посматрали и успевали да пронађу неку везу између природних појава и дешавања у свакодневном животу. На основу тога су, каже, извлачили закључке, углавном исправне, и саопштавали их другима, а та сазнања су се ширила и преносила. – Наука је практично потврдила и четврту Божју заповест: “Шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је дан одмора, који је посвећен Господу Богу”. Да ли ће је посветити Богу то је, данас, ствар личног опредељења. Ипак, наука, нарочито медицинска, ову уврежену народну праксу одавно је потврдила. Одмором се смањује стрес и отклања умор. У српској традицији и нагомиланом искуству из времена када је Србија била већином пољопривредна земља, годишњих одмора није било, али се организам од стреса крепио током недеља и црвених слова. То је укупно 118 дана! За одмор, дакле – трећина године. Верујем да би наука то ставила под благотворно дејство на организам – наводи Антонић.
Прочитајте још:Проститутке пружају најновију врсту услуге због које буквално могу да умру, али не маре!Амерички војни експерт: Нико у историји није победио Русију на њеним границама
Извор: Телеграф.рс