БЕОГРАД - Систем здравствене заштите је већ више деценија поприлично феминизован. Ипак, нису сви сегменти тог система једнако феминизовани. Међу медицинским радницима далеко је више жена него мушкараца првенствено зато што је много више медицинских сестара него медицинских техничара. Лекарки има приближно исто колико и лекара. Међу медицинским специјалистима постоји „родна” дисперзија: у неким сегментима – попут педијатрије – доминирају жене, а у другима – попут хирургије – доминирају мушкарци.
У целини узев, здравственoм сектором доминирају жене. Нигде та доминација жена није толико изражена као у апотекарству.
1. Разлози доминације жена у апотекарству
Данас је апотекарски посао готово потпуно феминизован: скоро је немогуће наћи мушкарца апотекара. У апотекама раде готово искључиво жене. Разлози ове наклоности жена ка апотекарству су многобројни, али је вероватно главни тај што је тај посао повезан са женским биолошким и психичким предностима. Наиме, апотекарство представља једну у низу такозваних "негујућих професија" ка којима жене имају урођену склоност. Исто тако, апотекарство захтева способност памћења механички научених података, а у томе су жене супериорније од мушкараца. Научити многобројне називе болести и лекова, и то углавном на латинском језику захтева прави „штреберски” рад, а у томе су жене боље. Сво то велико апотекарско знање не захтева превише апстрактног мишљења, јер се информације тичу конкретних ствари. А жене имају склоност да памте те конкретне податке. Осим тога, апотекарство је рад који се одвија у затвореном, чистом простору, захтева мало физичког напрезања, подразумева повезаност са малим, али солидарним колективом и пријатну друштвену интеракцију. Чини се да сва та радна својства пашу женама. Стога је нахрупљивање жена у апотекарству разумљиво.
2. Разлози пренебрегавања „родне равноправности” у апотекарству
С обзиром да се политика „родне равноправности” увек спроводи у женску корист, разумљиво је што нема феминистичких захтева да се она спроведе и у апотекарству и уопште у здравству. Политика „родне равноправности” је крајње селективна, а та селективност се врши по критеријуму женске користи: спроводи се када је женама корисна, а не спроводи када то није.
3. Закључак
Сектор здравствене заштите је феминизован. То је посебно случај са апотекарском браншом. Чини се да та склоност жена ка апотекарству има своје биолошке, психолошке и социјалне разлоге. У том смислу је разумљива. Разумљиво је и одсуство феминистичких захтева за „родном равноправношћу” у том сегменту друштва: политика „родне равноправности” је заправо политика фаворизовања жена, тј. политика родне неравноправности. Сетите се тога када следећи пут одете у апотеку по лек!
Прочитајте још:
Извор: Владислав Ђорђевић | Српски културни клуб
