Правда

Само неколико сати након што је његова партија освојила победу на превременим парламентарним изборима 25. јануара, Ципрас је учтиво обавестио атинског архиепископа и грчког патријарха Јеронимоса да православна церемонија неће бити потребна на свечаној заклетви. На полагање заклетве, истина, позван је свештеник нижег реда због оних који су желели да положе и верску заклетву, а каквих је иначе мало у Ципрасовој влади. Реч је, како се коментарише у медијима, о значајном раскиду са церемонијалном културом Грчке будући да су до сада сви високи званичници, од социјалиста до десничара, ступали на дужност уз Библију и крст, а често и уз свету водицу и босиљак. Црква и држава су испреплетане још од раних дана грчке независности, чак је и грчки Устав писан "у име Светог Тројства", али Сириза има план да их раздвоји, мада то неће бити учињено на брзоплет нити конфронтациони начин, наводи лондонски лист Економист. Иако је већина догађаја у Ципрасовом животу била секуларне природе, имајући у виду да се није венчао у цркви и да му деца нису крштена, архиепископ је предводио верску сахрану његовог оца и Ципрас се са верским великодостојницима састајао протеклих месеци. У том контексту је значајно и што врховни поглавар Грчке православне цркве има умерене политичке ставове и истиче да Црква служи свима, без обзира на расу или метафизичка уверења. Да Ципрас води рачуна да не омаловажи грчке вернике потврђује и Никос Космиди, активиста Сиризе из северне Грчке који је побожни православац и који каже да је одлука лидера његове странке о секуларној заклетви заправо "чин исказивања поштовања према Цркви и њеном интегритету". Уместо да верске обреде користи у политичке сврхе, као што су претходни лидери чинили, Ципрас "признаје светост црквене службе и показује поштовање према свима нама (побожним хришћанима)", објашњава Космиди. Сиризу би у спровођењу плана о раздвајању Цркве и државе могао, међутим, да спречи компромис који је направила са крајње десничарском странком Независних Грка с којом је ушла у коалицију, а чији је један од главних услова за улазак у владу био да се то питање не разматра, каже за РСЕ Игор Штикс, научни сарадник Универзитета у Единбургу. Како преноси лист Катимерини, Независни Грци, који су против мера строге штедње, пристали су да подрже економске планове Сиризе, а заузврат су тражили да Сириза не покреће питања која њен коалициони партнер сматра спорним, као што је одвајање Православне цркве од државе и споразум о називу Македоније. Са доласком радикалне левичарске партије на власт, поставља се и питање буџета који је Црква досад уживала, као и изузетости Цркве од плаћања пореза. Нови грчки министар финансија Јанис Варуфакис је поручио да ће влада предузети оштре мере против утаје пореза и да "неће стати док не успе". Црква досад није морала да плаћа непопуларан порез на имовину коју је претходна влада увела у септембру у покушају да испуни циљеве штедње, што је изазвало негодовање у јавности, након чега је Министарство финансија објаснило да ће Црква бити опорезована за имовину која се користи у пословне сврхе, пренео је Гардијан. Плаћања пореза су биле поштеђене добротворне организације и светилишта, али је граница између црквених институција које су морале да плаћају порез и оних које нису била нејасна, а рачунима Цркве није било лако приступити, те су због тога црквени фондови остали табу тема у Грчкој. Стручњаци кажу да су црквени приходи подложни опорезивању, али да постоје два велика проблема - одсуство система за обрачун тих прихода и неадекватно вођење катастра. Гардијан подсећа да је 10.000 грчких свештеника до сада уживало годишњи буџет од 220 милиона евра, те да је Црква други највећи власник земљишта, после грчке државе, али да није била опорезивана на 130.000 хектара којима располаже. Портпарол атинског архиепископа и грчког патријарха објаснио је да је реч о шумама, а не о грађевинском земљишту, али британски лист наводи да у црквене поседе спадају и стамбени блокови у најмодернијим атинским четвртима, као и градска предграђа у насељима на обали мора. Грчка православна црква има и удео од један и по одсто у Националној банци Грчке и представника у њеном управном одбору. "Влада оклева кад је реч о увођењу пореза Цркви и богаташима, док радници и пензионери морају да плаћају, а да их при том нико не пита за мишљење", приметио је Ципрас неколико месеци пре него што је дошао на власт, наговестивши у ком правцу ће ићи програм његове владе. Остаје да се види како ће се одвијати програм нове грчке владе, чији је министар финансија пре неколико дана изјавио да јој је потребно до шест недеља како би израдила план за економски опоравак.

Прочитајте још:

• ЦИПРАС СПАШАВА ГРЧКУ: Уводи порез на луксуз, а сиромашним смањује рачуне!
• Ципрас: Вратићемо вам дуг кад нам Немачка плати за Други светски рат

Извор: Танјуг