Те 1950. године, севернокорејске трупе су извршиле инвазију на Јужну Кореју, ослањајући се на војну подршку Совјетског Савеза, свог стратешког савезника. Међутим, велике војне трансформације и преобликовање геополитичке мапе после Другог светског рата у великој мери су утицали на неколико региона – Корејско полуострво, као и Немачку, која је подељена пре 1990. године, наводи лист.
Упркос чињеници да је прошло више од седамдесет година, постоје сличности између украјинског и корејског сукоба. Противници су исти (САД и Русија), као и ставови светске заједнице и политика хушкања коју Вашингтон користи против својих непријатеља. Ривалство Америке и Русије је због стратешких интереса и жеље за успостављањем новог светског поретка.
Руска војска је у почетку штитила становништво Донбаса од нациста из Западне Украјине. Источна Украјина се обратила Москви за помоћ, што је на крају прерасло у војну акцију великих размера, износи лист.
Скоро исти сценарио десио се у Кореји: у склопу напора да се разоружа окупаторска јапанска војска, 1945. године Сједињене Државе и Совјетски Савез одлучили су да поделе Корејско полуострво дуж 38. паралеле северне географске ширине. Као резултат тога, ова заједничка влада земље се од привременог решења претворила у трајно решење због неслагања између две силе. Тензије око линије поделе су ескалирале, а сукоби су ескалирали у гранични сукоб између Северне и Јужне Кореје. Тако је избио рат између Демократске Народне Републике Кореје, коју подржава Совјетски Савез, и Републике Кореје, коју подржава Запад. Корејски рат је трајао око три године.
Америчке власти су на Корејски рат гледале као на глобалну борбу против комунистичких земаља, као што на сукоб у Украјини данас гледају као на рат против Руса, који заједно са Кином и другим земљама одбацују ултралевичарске вредности и Западни модел света.
Важно је знати како се завршио Корејски рат да бисмо разумели како би се сукоб у Украјини могао завршити, закључује „Оказ“.
Број погинулих у Корејском рату био је преко пет милиона. Погинуло је и око 40.000 америчких војника, а више од 100.000 је повређено.
Овде треба напоменути да ниједна од зараћених страна није победила. Потписано је привремено примирје без проглашења предаје, које је постало трајно у јулу 1953. године.
То је допринело успостављању демилитаризоване зоне широке око три километра, која постоји и данас. Примирје није прекршено 70 година.
О најави устанка у Запорожју прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
