Правда

Шеф посланичког клуба демохришћана у Бундестагу Волкер Каудер из Хришћанско-демократске уније, канцелара Ангеле Меркел, рекао је да ће стихијско усељавање у Немачку расти све док се азиланти не буду консеквентно враћали у земље порекла и изразио сумњу у то да ће бити боље, ако Берлин прогласи Косово сигурном земљом. "Прво морамо у своје домовине протерати оне подносиоце захтева за азил из земаља сигурног порекла, који у Немачкој не могу добити статус азиланта. Није од користи ако ми једну за другом земљом проглашавамо за земљу сигурног порекла, а онда не протерујемо (одбијене)", рекао је Каудер за "Рајнише пост". Он је, истовремено, изразио спремност да разговара о новим земљама које би требало да се уврсте на листу земаља сигурног порекла, али и сумњу да ће само то решити проблем. Каудер је, такође, оценио да и захтеви да се убрза азилантски поступак остављају отвореним питање - како даље са одбијеним подносиоцима захтева за азил и позвао немачке покрајине да нешто конкретно предложе. Берлин се већ месецима суочава са лавином косовских азиланата, чији боравак финансијски оптерећује немачку државу, градове и општине. У тражењу решења за тај проблем, из Берлина је, између осталог, ових дана предложено убрзање и скраћење поступка, пружање полицијске подршке полицајцима на српско-мадрајској граници, али и да се јасно разбију лажне наде азилантима-што све, како преносе медији, са собом носи практичне проблеме. Представници немачке државе се труде да разбију приче на Косову о томе да у Немачкој азиланте, наводно, чекају "ружичасти свет", радно место и бољи живот, и секретар Министарства унутрашњих послова Емили Хабер, као и шеф Савезног завода за миграције и избеглице Манфред Шмит су у изјавама косовским медијима појашњавали као функционише немачким азилантски систем. Они су, подсећају медији, указали да практично нико са Косова не добија азил у Немачкој и да за то нема ни најмање шансе. Немачка је, такође, послала своје полицајце на српско-мађарску граници, а при том су планиране и заједничке мађарско-аустријско-немачке полицијске контроле у возовима на линији Будимпешта-Беч-Минхен, преносе медији. План да Шмитов Савезни завод за миграције и избеглице у року од 14 дана обради захтев сваког косовског Албанца и - скоро увек негативно одговори, носи у пракси многе проблеме, пише стампа, указујући при том да је један од проблема и недостатак службеника. Половином прошле године један азилантски поступак трајао је у просеку више од седам месеци, сада тачно шест, а од циља владе да се тај поступак за азиланте скарати на максимално три месеца, Савезни завод за миграције и избеглице је, како оцењује штампа, удаљен прилично далеко.

Прочитајте још:Десничари из Чешке, Пољске и Словачке марширали за српско Косово!Праг: На протесту за српско Косово говорили посланици и бивши министри, ево ко се обратио из Србије!

Тако је и предлог о скраћењу поступка за косовске азиланте на 14 дана, сматрају експерти, потпуно нереалистичан и указују да пред Савезним заводом за миграције и избеглице већ постоји брдо од 100.000 необрађених захтева за азил, грађана из целог света. У компликованој борби Берлина против косовских азиланата, каже се такође, да они, после одбијања, као и сви други имају право да се жале и покрену правни поступак, што значи да се њихово изручење у земљу порекла тако одлаже. Медији наводе и да је изручење одбијених подносиоца захтева за азил у земље порекла у надлежности немачких покрајина и да, рецимо, ако је неко болестан или нема све потребне "папире", не може ни бити враћен у своју земљу. Када је реч о тражењу начина да се Берлин "спаси" од навале илегалних азиланата са Косова, експерти верују, међутим, да се лавина косовских азиланата неће промени, све док се животни услови на Косову не промене. Извор: Танјуг