ВЕЛИКА ХОЧА - Тамо где, како увек говори, осећа да је међу својима, велики светски књижевник Петер Хандке, осведочени пријатељ српског народа, пре свега Срба са КиМ, провео је претходна два дана. У јужној српској покрајини одредиште му је поново била Велика Хоча, српска енклава на југу Космета.
"Осећам се лепо и спокојно међу Србима, пособно овде у Великој Хочи" истиче Хандке за Срну. Хандке, који је у парохијском дому у Великој Хочи, са супругом Софијом, Францускињом, присуствовао јутарњој литургији, појашњава да је његово "највеће и једино оружје - реч и снага да оно што осећа у срцу преточи на папир". "Чуо сам од Срба да кућа стоји на земљи, али јој темеље држи жена. То је добра пословица коју сам у прилици да оживим управо у дому пароха Миленка. Његова супруга Рада је домаћица, жена око које се све у овом дому врти, као што се, како вели, хришћанство врти око три прста", каже Хандке.
Реч и слобода су моја моћ
Он наводи да "није моћан човек", већ да су му "једина моћ - реч и слобода коју му нико не може одузети". Хандке објашњава да му "највећу бол задаје то што Косово и Метохију осматра искључиво из аутомобила у покрету". "Вожња , вожња... Брже, брже...то је парафраза живота припадника српске заједнице на Косову и Метохији", каже Хандке. Он појашњава да ће месец - два провести на Косову и Метохији и да ће моћи пешице да обиђе српска села, манастире, изворишта река и да ће са супругом преспавати, потпуно опуштено, у неком од хотела у власништву Албанаца. Писац подсећа да је Србију и Републику Српску упознао пешачећи од места до места. Брачни пар Хандке одаје да се угодније осећа, јер су заједно на Космету у Великој Хочи.
Дочек за причу
Хандкеови су захвални проти Миленку и његовој супрузи Ради што су им приредили дочек "који мора бити исписан на некој од страница у оквиру планираних прича о Косову и Метохији и судбини Срба и изолованим срединама, као што је Велика Хоча". Хандке се сећа 1996. године када је први пут у Косову Пољу у препуној сали представљао записе из "Зимског путовања" и истиче да је тај величанствени скуп оставио неизбрисив траг у његовом животу. "После Косова Поља доживео сам да у Приштини буде само двадесетак Срба и два мала Албанца" наводи Хандке, присећајући се да му је домаћин био Петар Сарић, књижевник са Косова и Метохије.
Самоћа Косова Поља
Та животна истина је, како појашњава, одраз самоће Косова Поља и Срба. Његова супруга Софија каже за Срну да је поносна што је доживела да баш у Великој Хочи, познатој по толиком броју цркава, присуствује богослужењу. "Има код нас у Паризу православна црква, али то је руска. Овде сам присуствовала православном српском обичају и то је нешто што се мора пренети на папир. Мора остати записано, јер је наша највећа и једина снага реч и подршка једно другом и подршка онима који су чисте исконске душе", каже она. Брачни пар Хандке отказао је присуство литургији у Високим Дечанима, јер су одлучили да посетом породици Дејана Баљошевића, где су позвани на ручак, употпуне слику о домаћинском, несвакидашњем односу Срба из Ораховца и Велике Хоче према гостима, људима добре воље.
"Један од нас"
Иако је углавном избегавао новинаре, Хандке је у кратком обраћању казао да ће део новца - око 50.000 долара - од награде “Хенрик Ибзен”, коју је добио за позоришно стваралаштво, донирати за изградњу базена за најмлађе у Великој Хочи. "Ја не помажем, ја делим са мојим пријатељима. Јер помагати не значи увек нешто добро, мада је не помагати горе него ништа не урадити", казао је Хандке, додавши да помоћ некада може да изазове и контраефекат. Писац је казао да планира да дође на дуже време, да обиђе и остале српске енклаве на Космету, да се осами и сакупља печурке. "Хандке је до сада најмање десет пута долазио у Велику Хочу. И заиста се понаша као да је један од нас мештана. Шета се по селу, прича са људима, шали се са њима... Потпуно је опуштен. Осим домаћег вина, пре свега белог, воли и традиционалну српску кухињу", прича отац Марко, који у чувеној Дечанској Виници производи квалитетно “дечанско вино”.
Прочитајте још:
Извор: Блиц / Новости
