Србију непрестано потресају случајеви напаствовања и сексуалног злостављања у породици. Починилац је често очух или биолошки отац. Девојчице и даље угроженије. Инцест често остаје сакривен.
Блудничења и силовања малолетника од стране очева константно потресају Србију. Према подацима београдског Инцест траума центра, само у ову институцију, недељно стигне седам пријава за сексуално насиље над децом, што значи да, само у Београду, дневно буде напаствовано по једно дете! Према њиховим подацима, а на основу истраживања у последњих пет година, у две трећине пријављених случајева сексуалног насиља над децом, починилац је члан породице. Најчешће је то очух или оно што је још горе - управо биолошки отац! Листа бахатих насилника је све дужа, али нажалост, нису и сви иза решетака... Поводом недавног Светског дана превенције занемаривања и злостављања деце, директорка Инцест траума центра Душица Попадић истакла је да се, без обзира на учесталост оваквих пријава, сам кривични поступак започиње само у осам одсто случајева. Она је објаснила и то да су девојчице чешће жртве сексуалног злостављања него дечаци, а да је сваки починилац познат детету. - Девојчице су најчешће мете, и то у 83 одсто случајева - објаснила је Душица Попадић. - У 17 одсто дечаци су преживели сексуално насиље и то је нешто више него до 2009. године. У око 42 одсто пријављених случајева починилац је биолошки отац, док су у око десет одсто починиоци малолетници. Подаци Инцест траума центра показали су и да је узраст детета када се догоди први инцидент, у просеку пет година и четири месеца, као и да је 61 одсто укупног броја пријављених случајева сексуалног злостављања, са подручја Београда. - У 55 одсто случајева, наша служба је представљала прво место којем су случајеви пријављени, а у 92 одсто случајева уопште није ни започет кривични поступак - објашњава Попадићева. Директорка Инцест траума центра је истакла и да не постоји тачан податак о томе колико заиста има случајева сексуалног злостављања у Србији, као да не постоји ни национална студија са таквим резултатима. Период између првог инцидента и пријављивања је у просеку око осам година, а сексуално злостављање пријављивала је у више од половине случајева сама особа, а затим мајка детета (око 30 одсто). Подсећања ради, крајем прошле године, ухапшен је Новопазарац Х. Ч. (43) због сумње да је, у пијаном стању, тражио од своје ћерке А. Ч. која има 17 година, да га орално задовољи, чиме је извршио кривично дело недозвољена полна радња. Он је, наводно, у вечерњим сатима, у својој кући и пијан, скинуо сву одећу са себе, позвао своју малолетну ћерку и тражио да га задовољи. На срећу, у том тренутку је у кућу ушла и његова супруга која је одбранила ћерку од оца и сместа позвала полицију, те је Х. Ч. одмах ухапшен. Сличан инцидент догодио се и летос, када је власотиначка полиција ухапсила Г. К., због сумње да је силовао и раздевичио тринаестогодишњу ћерку. Иначе, није први пут да се Д. К. терети за напаствовање. У Основном суду у Новом Саду, он је правоснажном пресудом 2007. оглашен кривим због недозвољених полних радњи над малолетницом, због чега је био осуђен на шест месеци, условно на две године. Ово су, наравно, само неки од примера сексуалног злостављања деце у породици. Сваке године у Србији се пријави најмање 40 случајева силовања, али инцест као један од најтежих облика често остаје сакривен. Такве породице су углавном врло затворене, а мајка и жртва често не желе да пријаве напаствовање због срамоте коју осећају. Временом се, како објашњавају стручњаци, дешава да укућани те злочине прихвате као аномалију и једноставно науче да живе са тим. Нажалост, таква трауматична искуства остављају неизбрисиве трагове на психу деце, па жртве силовања носе трајне ожиљке. - Силовање оставља трајни траг у личности, али углавном не ствара такво оштећење које води у психозу - објашњава психолог Милан Костић. - Има случајева у којима су изузетно трауматична силовања довела до депресије и анксиозности, а некада се ствара и страх од контакта са супротним полом. То су проблеми који се стално враћају и прате жртву, али са њима може да се носи и то не мора да утиче на њенживот. Подршка околине и најближих кључна је за превазилажење трауме.
Најтежа траума
- Инцест спада у најтеже трауматско искуство које може човек да поднесе, и уколико се не даје адекватна подршка постоји велики ризик од самоубиства - објашњава психолог Миливоје Костић. - Иначе, средина ретко има разумевања за жртве. Врло кратко их сажаљева, а онда се све заборави. Тачније, сви забораве, само жртва док је жива памти трауму.
Психијатри: Све су то психопате
Стручњаци психијатријске струке објашњавају да су силоватељи, па били то и очеви, ништа друго но - психопате: - Они су свесни да друштво осуђује такво понашање, али то не усвајају. Неодговорни су према другим људима или деци, немају грижу савести, нити стид, а кад буду откривени ретко признају злочин. Постоје случајеви где су очеви били високо образовани, лекари, професори, економисти, па су сексуално насртали на своје ћерке. Њихова мотивација најчешће није сексуална жеља, него потреба за доминацијом, применом уцене, претње и силе над слабијим од себе.
Прочитајте још:АЛБАНСКИ РЕПЕР И ДАЉЕ ПРОВОЦИРА СРБЕ: Нисам убијао српске полицајце, то је уметност!Нова дрога у Србији легално се продаје за 1.000 динара!
Извор: Вечерње новости
