БЕРЛИН - Немачка је одбацила захтев Грчке за шестомесечно продужење програма финансијске помоћи, уз образложење да тај предлог не представља довољно добро решење, док је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер поздравио данашњи потез званичне Атине.
"Писмо Атине не нуди довољно добро решење. Циљ предлога је привремено финансирање, без испуњења обавеза из програма међународне помоћи. Писмо не задовољава критеријуме договорене на састанку министара финансија еврозоне одржаном у понедељак", изјавио је портпарол немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, а преноси Франс прес. С друге стране, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер сматра да је захтев Грчке за продужење програма велики корак ка постизању преко потребног компромиса, изјавио је данас његов портпарол Маргаритис Шинас. "Председник Комисије верује да је грчки захтев позитиван знак, који ће омогућити проналажење разумног компромиса у циљу финансијске стабилности целокупне еврозоне", рекао је Шинас.
Пет услова за наставак помоћи
Министри финансија еврозоне су на састанку у понедељак именовали пет услова за наставак помоћи Грчкој, укључујући обавезан наставак договорених реформи. Према преосталим условима, Атина не сме да покреће нове реформе које би додатно оптеретиле јавне финансије и мора да отплати новац који је добила. Грчка је данас затражила шестомесечно продужење програма финансијске помоћи, али не и буџетских мера повезаних са програмом, у покушају да оконча несугласице са кредиторима, као и неизвесност у погледу останка у еврозони. Данашњи захтев има за циљ да обезбеди "заштитни кишобран" за грчки банкарски сектор, рекао је неименовани званичник грчке владе, додајући да се захтев односи на продужење кредитног споразума који је Грчку спасио од банкрота 2010. и чија кључна компонента истиче за девет дана. Званичник, међутим, напомиње да Атина није затражила наставак мера штедње, подизања пореза и реформи које се сматрају кључним условом за одобрење зајмова, али које су грчку привреду гурнуле у дубоку рецесију уз рекордно висок ниво незапослености.
Атина обећава фискално уравнотежавање
Атина у формалном захтеву упућеном Бриселу обећава фискално уравнотежавање и хитне реформе у циљу борбе против утаје пореза и корупције, као и мере да се заустави "хуманитарна криза" у Грчкој, наводи извор, додајући да предлог има за циљ да се Атини пружи довољно времена да осмисли нови четворогодишњи план реформи. ЕУ, Европска централна банка (ЕЦБ) и Међународни монетарни фонд дали су Атини рок до краја недеље да поднесе захтев за продужење постојећег програма помоћи, укључујући мере буџетске штедње, а министри финансија 19 земаља еврозоне ће сутра у Бриселу одржати ванредни састанак, на ком ће се расправљати о захтеву Атине, изјавила је портпаролка Европске уније.
Прочитајте још:
Шта после 28. фебруара?
Европски део грчког програма помоћи истиче 28. фебруара, а уколико до тада не буде постигнут компромис, ЕЦБ ће се наћи под притиском влада у еврозони да обустави исплату средстава грчким банкама из Хитног фонда за очување ликвидности (ЕЛА). То би извршило велики притисак на грчки финансијски сектор, па би влада у Атини била приморана да напусти еврозону и почне да штампа сопствену валуту, што је најгори могући сценарио за све стране. Нова грчка валута би одмах изгубила вредност, што би подигло цене горива и потрошачке робе, од које се највећи део увози. Све то имало би страшне последице по становништво, које се бори са растом сиромаштва и смањењем прихода, при чему је један од пет радно способних људи без посла, закључује АП. Извор: Танјуг
