Правда

Главне акценте текста резолуције, на који је уложено 222 амандмана, од којих је усвојен 21 такозвани компромисни амандман, сажео је сам МекАлистер. „Кад је у питању спољна политика Србије, сложили смо се да су неопходни снажнији напори Београда да усклади спољну и безбедносну политку са политиком Европске уније. Нагласили смо такође да подржавамо рад независних институција, као што је, рецимо, омбудсман. Поново смо указали на то да су слобода медија и слободна изражавања темељни стубови демократије. Такође, права мањина морају бити промовисана, заштићена и имплементирана на свим нивоима друштва. Истовремено смо узели у обзир и то да је Србија усвојила веома важне законе о раду, о медијима, о заштити узбуњивача, о приватизацији и стечају, што је веома позитиван развој догађаја“, казао је МекАлистер и закључио: „Верујем да 2015. треба да буде година у којој ће бити отворена прва поглавља“. Словеначки посланици Тања Фајон и Иво Вајгл такође су се заложили да се што пре отворе прва поглавља. Фајонова је, међутим, уложила амандман, који је и прихваћен, којим се тражи да власт у Србији омогући услове за пуну слободу изражавања и онемогући притиске, претње и нападе на новинаре. Аустријска посланица Улрике Луначек, која је и известилац ЕП за Косово, говорила је као представница Зелених. Предлог резолуције изасланика МекАлистера такође је оценила као добру основу за подршку Европског парламента даљим корацима Србије на путу ка ЕУ. И она је, међутим, у фокусу имала стање слободе медија у Србији: „У том погледу видели смо недавно нападе на Балканску истраживачку регионалну мрежу и зато мислим да је добро што смо усвојили амандман којим тражимо независност медија и напредак на том плану“, казала је Луначек. Ова посланица изразила је задовољство што је у текст резолуције ушао још један амандман који је сама предложила: „Такође бих желела да вам захвалим, господине МекАлистер, што сте прихватили мој амандман у којем позивамо српске власти да отворе архиве Југословенске народне армије како би се успоставила истина о трагичним прошлим догађајима“, рекла је Улрике Луначек. Европски парламентарци поздравили су "споразум о правосуђу између Србије и Косова", уз позив да наставе дијалог и имплементацију постигнутих договора. Нагласили су, међутим, да преговарачки оквир за Србију налаже да се истовремено са генералним напретком преговора мора постићи и помак у "нормализацији односа с Косовом" у складу са поглављем 35, које, како се наводи, треба отворити на почетку преговора. У предлогу резолуције подвлачи се да би поглавља 23 о правосуђу, 24 о правди, слободи и безбедности, требало отворити у раној фази приступних преговора. Европски парламент такође "цени конструктиван приступ српске владе у односима са суседним земљама јер је тиме омогућен знатан напредак у остваривању и регионалне сарадње и ближих односа с ЕУ". Велики број амандмана поднели су посланици из Хрватске, тражећи да се у резолуцију уврсте многа билатерална питања, као што су проналажење несталих, кориговање границе на Дунаву, универзална надлежност београдског Специјалног суда за ратне злочине, коју Хрватска оспорава, али њихови амандмани нису ушли у текст предлога резолуције. Званичник Европске комисије Симон Мордуе објаснио је незадовољним хрватским посланицима да је "став Комисије да би био створен крајње штетан преседан" ако би се отварање поглавља 23 у преговорима о чланству Србија-ЕУ, условаљавало сада захтевом да Србија мења закон о суђењима за ратне злочине. Мордуе је нагласио да је српски закон врло сличан оном у више земаља чланица ЕУ и предочио да је у свим досадашњим преговорима о чланству став ЕУ био да се о билатералним питањима разговара ван преговора.

Прочитајте још:

• Европски парламент сутра о Србији – следи сукоб са Хрватском!

Извор: slobodnaevropa.org