Летња туристичка сезона 2015. је под великим - упитником. Припреме дуж будванске ривијере, али и целог јужног приморја, које су увелико у току, и те како прате страх и неизвесност. Нарочито су изражени код власника приватних кућа и апартмана, чија понуда се мери десетинама хиљада кревета у атрактивним објектима уз саму обалу.
Откуда и зашто бојазан? Главобољу доноси руско тржиште, последњих година највеће и најважније, које потресају бројни проблеми. Њихови туроператори још нису потписали ниједан уговор о фиксном закупу приватног смештаја. А поређења ради, протеклих година су у ово време капарисали већину објеката и то на рок од чак 120 дана. Иако би и било неких уговора, они би се сводили на једва 60 дана фиксног закупа. Зато је већ сада извесно да Руси не само да неће бити први на "топ-листи" посетилаца, већ ће, махом, долазити индивидуално, што значи и мало и повремено. Разлога за незаинтересованост руских агенција је више. Криза у Украјини не јењава. Рубља је толико пала да им је летовање у Црној Гори далеко скупље него прошле и нарочито ранијих година. Уз то, у Русији се увелико води кампања да туристи из ове земље, услед кризе и санкција од стране међународне заједнице, одмор проводе у својим летовалиштима. Оно што се у Црној Гори мало помиње, а што, такође, чини да се Руси све више "хладе" је (не)очекивано увођење санкција и од стране овдашњих власти, као и повремена антируска "прича", каква је забележена пре који месец у Подгорици на билбордима с непримереним порукама према овој земљи, с којом је Црна Гора традиционални пријатељ. Председник Црногорског туристичког удружења и сувласник елитног хотела Сплендид у Бечићима Жарко Радуловић, одличан познавалац туристичког тржишта Европе, а посебно Русије каже: - Ситуација је тешка, прогнозе незахвалне, али је извесно да наш туризам може лако да склизне у минус, мада је могућ и позитиван резултат. Све зависи од нас самих. А шта зависи од самих туристичких посленика јужне обале? Према мишљењу Радуловића, то су непрестане кампање, односно адекватно представљање понуде на свим европским тржиштима, а и шире. Треба, наиме, тражити "резервне зоне", али никако не занемаривати руско тржиште. - Цене су најважнији фактор - истиче Радуловић. - Скупо је и Русима и гостима из западне Европе, који узгред траже и добре хотеле којих још немамо у довољној мери. Треба повући ценовник у рикверц и у хотелима, а и те како у приватном смештају, ресторанима и другим угоститељским објектима. И с нижим ценама подићи - квалитет. Најгоре је чекати и сезону препустити времену. Управо на то упозорава и Александар Арменко, заменик директора ТО Будва, који предлаже власницима приватних вила и апартмана да капацитете организовано понуде другим тржиштима. Ту, свакако, спада и пробирљиво западноевропско, као и земље региона, пре свих Србија, БиХ и Македонија. Али, и за богатије Европљане и за госте из бивше Југе цене су веома важне. И морају ићи - доле. Јер, најскупљи кревет је празан кревет. Следе први велики тестови. То су централне туристичке берзе и сајмови у Берлину и Москви, за које треба припремити добре "пакете" с примамљивом понудом. И када су цене у питању и кад је реч о квалитету. И, дакако, авио-превоз који подразумева увођење "лоу кост" компанија, чије су услуге много јефтиније. Хотелијери на будванској ривијери су први реаговали. Тако је понуда већ представљена у Бечу, Истанбулу и Братислави, на коју су агенције солидно реаговале. Уз мото: с нижим ценама исти или бољи квалитет. Слично треба да ураде и приватници, чије је удруживање и обједињавање понуде нужно. А за такве потезе и има и нема времена. Већ крајем марта почиње летња туристичка сезона на црногорском приморју. Боље речено њена предсезона, која је одувек била веома важна.
Гости из Албаније
Туристичка понуда Црне Горе, зимска у првом реду, управо је представљена у Тирани. Албанци су врло заинтересовани за ски-центре и ових дана су чести гости Колашина и Жабљака. Али, они и лети стижу на јужне плаже. Током 2014. Црну Гору је посетило више од 30.000 туриста из ове земље или 16 одсто више него у 2013. Остварили су 111.230 ноћења. Ове године, речено је на представљању у главном граду Албаније треба да их буде још и више.
Прочитајте још:
Извор: Новости
