Најновије

ММФ одобрио "аранжман из предострожности" уз похвале за власти у Србији

БЕОГРАД - Борд директора Међународног монетарног фонда (ММФ) одобрио је данас Србији трогодишњи аранжман из предострожности, јавила је Радио-телевизија Србије.
Борд гувернера ММФ-а (Фото: wikistrike.com)

Борд гувернера ММФ-а (Фото: wikistrike.com)

Мисија ММФ-а постигла је договор са Србијом о аранжману из предострожности у вредности од око милијарду евра, крајем новембра прошле године у Београду. Услов за склапање аранжмана је спровођење економског програма који обезбеђује смањење фискалног дефицита, реформу јавног сектора и заустављање пораста јавног дуга, односно његово довођење на силазну путању од 2017. године. Последњи аранжман Србије и ММФ-а је уговорен 2011. године, али је убрзо обустављен јер Влада Србије није спроводила оно што је било договорено.

Вујовић: Одобрење аранжмана је признање за напоре Владе

Министар финансија Србије Душан Вујовић оценио је данас да је одобрење ММФ-а за трогодишњи аранжман из предострожности велико признање за стручни рад и напоре које је уложила Влада Србије. "То је велико признање и за наш стручни рад и за рад премијера Александра Вучића и целе владе на путу реформи. Ово је признање читаве међународне заједнице, за све оно што смо већ урадили", рекао је Вујовић за телевизију Пинк. Он је додао да је значајно то да Србија већ остварује тражене и импресивне резултате, какав је смањење дефицита.

Прокопијевић: Питање је колико ће аранжман трајати

Економски аналитичар Мирослав Прокопијевић оценио је данас да је тешко рећи колико је за Србију боље што има аранжман с ММФ-ом него да га нема, и подсетио да је Србија сличан аранжман из 2012. године напустила после само три месеца. "Србији је свакако боље да има аранжман са ММФ-ом него да га нема, колико је боље је тешко рећи, јер милијарда евра на три године тешко може да покрије лоше цифре које постоје у српској привреди и јавним финансијама", казао је Прокопијевић за агенцију Бета. Према његовим речима, основни проблем тог аранжмана биће то да ли ће успети да се одржи дуже време, јер је за његово добијање Србија обећала неке ствари које су и економски и политички болне. Уз све то, како је Прокопијевић додао, већ сад може да се сумња да ће неке од тих ствари бити испуњене, јер се догађаји са Смедеревом и другим елементима не одвијају баш како је требало да се одвијају.
Прочитајте још:

Николић: Аранжман не значи нове мере штедње

Виши стручни сарадник Економског института Иван Николић изјавио је да аранжман из предострожности који је ММФ вечерас одобрио Србији сам по себи не доноси неке новине, јер све што је било непријатно по грађане и по привреду је мање више већ донето. Он је у изјави Танјугу рекао да аранжман представља заокруживање процеса који је Влада извела у другој половини 2014. године, што укључује подршку донетим мерама и служи да се те мере још учврсте. "Аранжман је више као утврђивање свих мера и политика које је влада донела, свакако болних, а које су усмерене на штедњу. Сам по себи не доноси неке новине, све што је било непријатно и по грађане и по привереду је мање више већ донето, овим се само заокружује цео тај процес", изјавио је он Танјугу. Он је навео да ће у току одвијања аранжмана највећа пажња бити посвећена реформи јавних предузећа, али да ни на том пољу не треба очекивати радикалне и брзе промене. Упитан да ли би Железара могла бити камен спотицања при наредним периодичним проверама реализације аранжмана, Николић оцењује да ММФ нема велика очекивања да се проблем овог предузећа може решити за неколико месеци. "Тај ће се проблем решавати за време трајања аранжмана", истиче он. Вест о новом аранжману је за Србију добра и зато што инвеститорима улива већу сигурност, навео је Николић, а новац од аранжмана неће бити употребљен за буџет, што је била пракса у претходним односима са Фодном, већ ће послужити као резерва евентуалног валутног удара, али којег, како тврди, неће бити.

ММФ: Србији аранжман из предострожности за подстицај реформи

Борд извршних директора Међународног монетарног фонда одобрио је данас Србији трогодишњи стенд бај аранжман вредан око 1,2 милијарде евра, који је, према жељи српских власти аранжман из предострожности, објављено је на сајту ММФ-а. Програм је, како је наведено, базиран на три основна стуба: оздрављење јавних финансија, унапређење стабилности и флексибилности финансијског сектора и спровођење свеобухватних структурних реформи. На овај начин, наводи се у саопштењу, формираће се солидна основа за отварање нових радних места и повратак земље на одрживу путању раста. Први заменик генералног директора и вршилац дужности председавајућег Дејвид Липтон навео је у том документу да би власти у Србији требало похвалити "због јачања кредибилитета плана реформи, тако што су предузели тешке али неопходне мере у прошлој години, укључујући реформе тржишта рада и пензионог система". "Српска економија се суочава са озбиљном фискалном неуравнотежошћу и структурним слабостима, и то у контексту споријег раста и нежељених регионалних преливања. Програм подршке ММФ-а нуди прилику властима да врате јавни дуг на одржив ниво, поново успоставе равнотежу макроекономских политика, повећају отпорност финансијског сектора, унапреде компетитивност и потенцијал за раст у средњем року", рекао је Липтон у саопштењу. Он је подсетио да Србија има висок и и даље растући јавни дуг, што захтева фискалну консолидацију у наредном периоду. Липтон је оценио као прикладан фискални пакет Владе Србије, којем је циљ да врати јавни дуг у односу на БДП на силазну путању до 2017. године. Фокус на обавезним издацима, смањивању државне помоћи и минимизирању фискалних ризика нараслих од јавних предузећа је, како каже, гарантован. Према његовим наводима, посвећеност власти у Србији свеобухватним реформама је добродошла, а реформа јавних предузећа, посебно великих, биће од великог значаја за смањивање државне помоћи и ограничавања буџетског оптерећења. Фискални програм ће такође бити подржан и побољшањем управљања јавним финансијама. Липтон је навео и да фискална консолидација ствара простор за постепено монетарно попуштање, које ће подржати домаћу тражњу, након што држава повуче фискалне стимулансе. "Темпо прилагођавања монетарне политике би требало да узме у обзир екстерне финансијске услове и повећаних инфлаторних очекивања. Флексибилност курса у великој мери штити Србију од спољних шокова, а интервенције на међународном девизном тржишту требало би да остану ограничене на ублажавање претеране колебљивости курса", навео је Липтон. Извор: Танјуг

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА